Školski list

лезпи члапови грађанског и човепаског друштва, и да одрасту телом и душом здрави и снажни : нуждно је, да се народна настава таким правцом руководи, да сваки који из основне школе изиђе зна оно гато је у нросвећеној држави сваком разумном човеку без разлике, мугпком и жепској, знати нуждно, то јест: да зна разумљиво и течно читати, своје просте мисли нисмево нравилно изражавати бар у толико да може писмо написати ; да зна основе рачуна у колико се ови у животу употребљују; а уз то треба да сваки себн присвоји практична знања која се у кућарству и газдинству непосредно употребити могу, дакле до позна најглавније природне законе, да се унозна са природним производима, да добије нојам о основним чињеницама повестнице, земљописа и државног живота; а особито да свакн себи присвоји оне практичне вештине с којима ће се моћи у кругу свог позива користити; мушка деца ваља да се уиознају газдинством, женска са пословима домаћичким, кућарством, женским ручним радом, а једна и друга да науче основе науке о чувању живота и здравља, које ће основе носле школе иматн живот да у нрактичном правцу нонуњава и усавршује, дочим се у школи свему томе само темељ полаже. По себи се разуме, да народна школа, уза све ово, има још један узвишени задатак, а то је : душевном развитку детињем моралну основу положити, да од деце школске постану људи коштени, аначајни (карактерни), иобожни, домородни и човекољубци , иг/мм иоуздања у Бога, радени, вредни и у иослу изтрајни. Семена ових врлина може и треба да засеје и однегује учитељ у нријемљивој души својих питомаца не само читањем поучних чланака и устменом наставом, него по преимућству и својим узоритим иримервм. Кад дакле народна настава има оваке узвишене задаће, и како се те задаће само извршити могу, ако је у народној школи пристављен учитељ, који је кадар новерену му децу у оваком правцу обучавати и васпитавати; то из тога сљедује, да се тежиште народне наставе мора тражити у учитељским школама и у образовању учитеља, и обратно суд о успеху рада у учитељским школама не треба тражити у самим тим заводима, него у основним школама, у којима делају учитељи, што су изишли из тих учитељских школа. Иснитујући носљедице наставе учитељских школа но радњи народних учитеља и но успеху у народним школама, долазимодо тога искуства, да и сам већи део новијих учитеља и учитељица, што из садашњих учитељских школа изиђоше, више старања полаже око предавања теоретичних, у наставном плану за народне школе прописаних предмета, иредавајући их редовно но ручним књигама, — него на само разумљиво читање, на вештбање у читком и чистом иисању и у најиростивијим иисменим саставцима. Шта внше осведочио сам се да учитељи још мање бриге обраћају на то да ученицима дају практична за живот нуждна знања нрема околностима места и будућег позива њиховог; а најмање се старају око толико нуждног по свакога а особито по децу привикавања чистоће, и на ноуке о чувању здравља.