Školski list

Нема заиста, велештована господо, нп једне друштвене установе која се развпјала под толиким упливима као школа. Сви сталежи, све струке занимања и знања трудиле су се, да некп уплив у њој извојују, сви су тражили од ње услуге Појава је та с једне стране врло лена, јер ноказује свестрано интересовање за школу, с друге стране је и оправдана, јер напредовање свију сталежа зависи битно од тога, каква је школа. И докле год се уплив појединих сгалежа на школу ограничава само па представке и савете, донде он није штетоносан, али чим пређе ту одређену граниду, па хоће имнеративно да ступа, као што то впдимо у државним саборима и министарским канцеларијама, које доносе школске законе и наредбе, а у којима је ретко правих педагога, онда таково упливисање мора да оштети истинско, опште васпитање, коме би управо школа имала једино да служи. Тако улазе многе ништаве ствари у школски организам, а идејама великих педагошких духова треба много година тешке борбе да стеку признање, које им скоро увек њихови сувременици ускраћиваху. Није нужно, да наводим имена, сваки лист историје педагогије потврђује то. И нема те струке, у којој се стручњаштво могло још пре мало година тако да обилази, као у школству. Ту су се ствари сасвим обрнуле и они, који би требали да су меродавни, морали су да се задовоље подчињеном улогом. Учитељству није честв остајало шта друго, него тешка задаћа, да у границама могућности иснравлза погрешке „од горе", да у хрпи противунаравно нагомиланој сачува вечну, чисту језгру школе. Посљедпце таква поступања виде се још и на садањој школи. Ма да се садања школа развијала под упливом свију, ипак су су сви с њом незадовољни, сви имају да јој што пребацују. Не треба се томе чудити, јер то је обично у животу, да ко хоће свнма да угоди, не угоди никоме. Колико прекора школи не морамо сваким даном да слушамо! Једни јој иребацују, да угушује идеалност, да јој је практично главно, да не одтаја доста моралу, да убија вољу за рад, да прави незадовољнике и немирњаке. Други ју коре, да је одвећ једнострана, да се у њој само учп, да хоће само знања да даје, у том да занемарује опште образовање духа, образовање воље и да не предуготовљава колико треба за практичан живот. Прекори, већ кад долазе од непријатеља, заслужују пажњу, али међу наведепим нрекорнма има и такових, који долазе од иравпх при-