Školski list

— 25 —

прихватимо и пригрлимо и пред собом имамо и тој цели да сви тежимо. Будимо дакле будни и радимо ненрекидном издржљивошћу на високом позиву нашег звања, А да то можемо чинити, носмотримо најпре средства и начин, којих се треба да нридржавамо, да изобрлжавајући себе можемо друге изображавати. Нек на.ч је главно занимање неарестано учење и нааредак са савременом науком. С тога употребимо сваку прилику, која нам иде у интерес нагаег даљег образовања. Изучавајмо поједине струке, које иду у ирилог наше школе и народа у ком живимо. Пратимо са највећом онрезногаћу све педагошке као и друге часописе. Сваку савремену појаву забележимо и брижљиво је изучимо. На све ово као да чујем од мојих садругова и то као из једног грла: „Све је лепо! Али нам је мала нлата, да би смо могли све то набавити; једва животаримо; једва крај крајем изилазимо. Признајем и сам да нам је мала награда и да смо једва у стању и иајнужније нотребе иодмирити. И покрај свега тога опет велим, помозимо сами себи другим нутем дотле, док и нама зора боље будућности св >је зраке не укаже. Помозимо си овим нутем: Прво: користимо се са свима оиим средствима што оиштине и сама школа набавља; читајмо и нроучавајмо то са највећим трудом. Друго: књижнице учитељских удружења обратимо на своју корист и Треће: образујмо мале дружинице учитељске а то је могуће и тамо, где су и најсиромашније опгатине, које су 3—4 близу једна поред друге и сваки новчић, који ма и од уста одкинимо и мале књижнице оснивајмо, а непрестано с мигаљу на наше даље самообразовање. Уједињеном снагом треба да се свп ностарамо, да се удружимо, необзирући се на оне жртве које морамо претрпити. Усредсређујмо се па више места —- а укупно сви на једном главном — оснивајмо ту мање и једну велику учитељску књижницу, набављајмо ту стручне педагошке и друге листове. Такови мањи зборови могли би се чегаће сасгајати, јер тако би се требало поделити по близини места, где би се сваке седмице о седмичном одмору могди састати и прочитати и разговорити се о оном, гато би у прилог нама и нагаој гаколи ишло. Јер ако будемо прегли свом снагом правцем, да себе као образоване покажемо, какви треба у самој ствари да смо, •гврдо сам уверен, да ће нам се саразмерно и наплатити наш труд и наше заслуге. Борба за самосталношћу и угледом само је тако извојевана, ако будемо наше звање ваљано одправљали и будемо се увек одржали на површини сувременитости. Само треба воље имати и тада се да све постићи. А ако не усхтемо ништа да радимо, то ћемо се са свим запустити, а оно знање, нјто смо га из гаколе изнели биће нам мртав канитал, који ће се непрестано трогаити и тако ће га и нестати и напослетку ћемо доживети, да мање знамо него кад смо из школе изашли.