Školski list

— 89 —

деца улазећи у школу не уносе на ногама снег или блато, мотри еда ли се сваки у школи забавља нослом, еда ли је сунђер ноквашен, а своје примедбе саогпдтава учитељу чим је овај у школу дошао. Учитељ, ако би што имао да решава или суди, чини то после школских часова, задржав оптужене ђаке заједно са старешином. Старешина ми је неки номагач, „шедатор" „монитор." Ето то Вам је мој млади колего! ситуациони план моје школе и поретка у њој. Многи, коме је школски живот мање познат, држао би овако наређивање и уређивање као какво дечије сиграње; у истину иак оно је корисно, шта више и нужно, особито за наше сеоске школе, у којима је ио стотина и више деце стрпано, и где немамо школског нослужитеља, који би се ових побројаних дужности латио. То је као што видите подела рада слична оној у каквом добро уређеном породичном или иначе каквом друштву. Дођите ми у четвртак, да коју о овим нашим стварима усмено више ироговоримо, а дотле. остајте здрави Вашем^ искреном колези Г. В. учитељу. ШВИША&Е НА т и ш 7 ШКОЛИ. I. Цељ. 1. Лепим поступањем треба дете _да посгане поверљиво и да заволе школу. 2. Треба да научи да нази и да се телесно нокреће. Прва гимнастичка веџбања. 3. Треба тако наочигледним путем да научи, да разуме говор у школи. 4. Та вецбања треба да су прелаз даљем веџбању у говору и иосматрању. II. Изводевз. 1. Прва аитања, која се стављају деци. Деца су поседала у клупе. Мушка и женска деца седе одељено, а учитељ пази на то, да деца која се познају или су из једне улице дођу једно иоред другсг. Кад су се сва сместила, иочне учитељ: Ви сад седите на својим местима; ту ћете сести и сутра, кад у школу дођете. Али сад сам рад да сазнам, како се свако од вас зове! (Најпре пита поверљиву децу.) Како се ти зовеш? Никола. Ти'? Јова и т. д. А ти? Марија. Ти ? Даринка и т. д. Ти си Никола твоје име лепо јасно казао. Тако ваља, кажи га још једаред тако! Али ти, Јово, ниси тако јасно твоје име казао. Ајде кажи га као Никола. Тако, то ваља !*)' Још једаред! Нека ми и свака девојчица каже још једаред своје име лепо јасно! Ајде ти, Катице! Тако ваља ! Кажи и ти Маро твоје име тако јасно ! Сад ћу још једаред све да вас питам; али сад немојте више да кажете: Стева, него: Мени је име Стева, не: Милица, него: Мени је име Милица. Пазите! Како је теби име ? Мени је име Стева. Добро је! Али

*) Тако похваљивање је у почетку нужно, да ое бојажљива деда окураже. Али веК овде ваља у том умерен бити, а доцније ваља оасвим да преотане.