Školski list

86

четвртог разреда буду готови, цриближи ее к њима и каже им другу реченицу, коју они заиамте и из главе нанишу. У школама са много оделења, мораће учитељ и оно време док деда нишу употребити на непоередну наставу ученика првог разреда у писању нисмена и считавању. Кад ученици са својом радњом готови буду, учитељ даде окренути према деци ону страну табле на којој је реченица написана, и упути децу да на таблу гледе, а једно прозвано дете да реченицу чита. За тим учитељ прутом покаже прву реч и пита имали каква погрегака у овој речи против правописа или против краснописа? Ако никакве погрешке нема против правописа, ни против краснописа, учитељ нареди да свако дете загледа у свој пропис, иак да у дотичној речи своје погрешке, ако их има, исправи онако, као што је на табли написано; ако има на табли каква погрешка учитељ је даде понравити, или је сам поправа, или дотично писме лепше напише, пак онда нареди да деца одмах ирема томе своје погрешке исправе. Овако се иоступа реч по реч са целом реченицом пак се ондајош једанпут нрочита на глас та иста реченица, а свако дете чита је у себи са свога нрописа, иснрави и попуни ако се још какав недостатак у њој налази. 5. На дани знак учитељев мењају ученици прописе и поправљају, и показују један другоме иогрешке, и то ученици четвртог разреда нонрављају један другом погрешке гато се у обе реченице налазе. Ако се пословица гато се у диктанду иигае налази у читанци дотичних ученика, онда се не мора дотична пословица зарад поправљања сваки нут на школској табли писати, него кад сви ученици без књиге на памет ту реченицу напишу, нареди учитељ да сваки своју читанку отвори инађеуњојту реченицу, коју је написао, па је уз припомоћ. књиге поправи. 6. Погато су све погрегаке поправљене, деци се зада да до сутрагањег дана и часа за писање у гаколи одређеног целу једну страну од прописа са дотичном реченицом лено и чисто напигау, оставивши ипак по старом и добром обичају школском предноследњи ред прописа за вежбање у пиеању бројева, а у најдољњем реду има се написати име и ирезиме ученика, и датум, којега је овај пропис нисан. То исто ваља наредити да деца чине и са оним реченицама које преписују. 7. После сваког диктанда предузима се са свом децом за неколико минута морална поука на основу задате реченице и то бива овако : Учитељ прозове једно дете да каже ту поеловицу, коју су сва деца написала, па онда нита: Која заповед божија заповеда то исто што и ова пословица? или : у којој се бо>;ијој заповеди то исто забрањује? Како гласи дотична заповед? Ко би се још могао сетити на изречење св. писма или на какву пословицу у којој се то исто заповеда, или забрањује ? Ко би знао какву приповедку у којој се то исто хвали што се у овој пословици препоручује? и т. д. Ако је који ученик погрегаио против науке што се у тим изреченијама излаже, учитељ га озбиљно опомене, да се те ногрешке од сад брижљиво клони. Ако би који ученик својим владањем поступао по са-