Školski list

ш —

кад је пре две године почео др М. Јовановић-Батут да издаје лист „Здравље," јавио се неуморни старина као један од нрвих сарадника. Међу знатнија његова дела спада и животопис, што га је нанисао свом пријатељу, српском новинару Тодору Павловићу; он је кунио у народу и прилоге за споменик истоме, те кад је овај г. 1867. у Карлову подигнут, написао је „Извештај", у ком се на крају речима зрелг мужа и бесприкорног родољуба обратио сриској омладини, да јо.ј покаже правац, у ком ваља да се развија, па да буде од користи за народ. По своме позиву имао је покојник у течају свога многогодишњег делања пуно прилике, да загледа у све кутове народнога жив>.та на дому и у породици. Гледао је с болом у ерцу како нам народ неноучен и остављен од својих најближих старешииа гине и нропада. Видео је нечистоту у кући и у оделу, пеумереност у јелу и пићу, разузданоет млађих и иеваљалство старијих, бегање од цркве и школе и он је целог свог живота свом снагсм св ,г угледа и знања иротив тих зала војевао. Због тога није долазио он у куће само као лечиик, него уједно и као учитељ и хил>адама трагова од тог његовог благословеног рада опажају се и данас у Панчеву. Али нокојник се није ограничио само на ноучавање поједипих, него је приређивао и јавиа здравствена иредавања, у којима није ирестајао да ист!->че чистоту и умереност као најјаче савезнике здравља. Одан свом душом евојој правоелавној цркви, болело га је, што се народ по његову мњењу иоказује индиФерентан нрема цркви и мислио је на начине, како би се народ могао внше привући олтару и амвону. Из те тежње поникла је његова идеја о духовним концертима, који су у Панчеву већ били сасвим близу свом остварењу, и његсво „Отворено писмо" патријару Маширевићу о неким изненама и олакшицама у сиољашњем уређењу цркве и о полепшању богослужења. Што исто није нашло више одзива у народу, има се поглавито томе приписати, што је изашло у доба, које је слабо било наклоњепо, да се стара за идеална блага, али ипак зато није пестало наде, да ће понско добро семе, нгго га је покојник бацио, наићи у ближој или даљој будућности на нлодно земљиште и прокли[ати. Др. Констаптин Пејичић заступао је увек п на еваком месту мнење, да је школа најмоћнији извор срећи и нанредку народа. Због тога је био велики пријатељ учитељства и радио је н-уморно око тога, да се материјално стање учитељства поправи и да му се углед подигне. Као многогодишњп члан школскога одбора у Панчеву утицао је и у унутрашњи дгивот школе, као што је и из подлипика познавао све велике реФорматоре педагогије. Кад се год еа каквим страпим човеком састао, беше му једно од нрвих питања: „А како стојите пријатељу са школом?" Најплоднији део свога живота провео је др. К. Пејичић у Панчеву. Велико иоштовање, што га је он ту уживао, унотребио је међу другим и на нрепоручивање добрих књига, нарочито је ширио издања „Матице срнске," којој је био један од првих чланова. Како је јако био уважаван у Панчеву, види се најбоље отуд, што је тамошње врсно певачко друштво, ком је покојник био председник, после његовог одлазка из Панчева закључило, да се нредседничко место не нопуњује, догод Пејичлћ живи. Бурних година 1848. и 1849. био је покојник члан народног одбора. Он је прихватио носледњег војводу Стевана Шупљикца, кад је капљом погођен пред Панчевом са коња нао и навестио је његову смрт народу, што се тада са обе стране Саве и Дунава беше искуиио пред оном малером кућицом на баваништском друму, у коју су војводу унели. У варошком заступништву у Панчеву застунао је увек мушки и одважно српске интересе и председавао је оном многобројном граничарском збору у Панчеву, нрвомпри стунању грапице ууставни живот, којије истакаоирвог поланичког кандидата на угарски сабор. 'Гим је покојник и завршио своје јавно делањеиопростио се за увек са њему тако милим, јер родољубивим, Панчевом.