Školski list

— 163 —

ка; она је благајница речи, пуна нримера за сваковрсне облике речи, реченица, стихова и књижевни састава; она је узор правопиеа, стављања знакова, лепога стила, правилнога реда мисли, на кратко: читанка је стовариште нравилнога, лепога и гипкога матерњега језика." Ово су у кратким потезима обележена начела, ио којима се ваља владати нри учењу граматике. Да нримеиимо, господо, све што сам досада навео на нашу словницу уз нову II. и III. читанку. Као што вам је познато, овде је посебно израђено језикословље од читаначког градива као самосталан предмет, те је придодато читанци као ручној књизи ученичкој. Према начелима, која постављају велики иедагошки канацитети ваљало би, да се и наше језикословље учи на читаначком градиву, чланцима, који су у читанци изложени. Али какво је градиво наших школских читанака, то оно није не само узор лепога и правилнога матерњега језика, него је збрка неког провинцијалног наречија, које рулги наш лени српски језик и које ће нашу децу да накљука разним и великим делом смешним изразима и речима, које се чују у околини загребачкој. 1 Градиво наше школске читанке није уређено, да дете пређе све појавз и облике граматичне наставе. Овако засебно обрађеном граматиком без икаква обзира на читапачко градиво промашена су сва ианред изречена начела, те имамо пред собом књигу, која је памењена ученицима за изучавање језикословља. Такова књига, која се даје учепицима у руке, зове се ручна књига Према томе нећу да истражујем, јели сама словница методички добро изведена, него ћу само да обележим своје начелно становиште нрема њој као ручној књизи ученичкој. Граматици као ручној књизи ученика нема места у народној школи, јер се тим враћамо у доба механизма, у доба кадаје школа познавала једину цељ : неразумљиво : аиаметно учење. Језикословље као ручна књига за ученике, на ма да је најтачније изведена по правилима методично-дидактичнима, не може заменити жив и непосредни говор учитеља са својим ученицима; она не може да даде ученицима тонлоте ; она је костур без меса и крви. Славни недагог др. Фридрих Дитес расправља то питање овако : „на питање, да ли да се у пародној школи унотребљава граматика удешена за децу, изјављујемо са свим одлучно : да смо аротиву тога. Овака књижица нрави зид између учитеља и деце; неда им да живо утичу једно на друго ; одузима дакле настави непосредност и свежину. Оно даље истиче оно, што је аистрактно — науку о језику, а удаљава оно, што је конкретно — сам језик. Овака књига дакле није потребна ученицима народне школе и родитељи би се набављањем гонили на излишан издатак ! „Исто тако, вели даље, нису потребне у пародној школи ни књиге о метрици, књижевности и писменим саставима, а особито ово последње (које је баш у нашим словницама заузело велики нростор) неби требало да буде самосталан предмет и да се за њега нишу ручне књиге за ученике. Јер задатке из писмени састава не треба давати одвојено од остале наставе; њих ваља црпети из целокупног рада тколскога, којим се опи уираво објашњују и од кога значај добијају. Уз овако удешене словнице уз читанке могу поиићи зле недагошке последице, пошто ће се на-