Školski list

— 164 —

ћи учитеља, који ће оберучке прихватити стари механизам задајући деци из језикословља одавде — довде и зановедити им: данауче на памет. Од какве ће вредности то узучавање бити по ученике и по оншту наставу, држим, да то може лако сваки иредвидити. Поред свега овога дужност ми је да споменем јошједну врло важну околност. Словница ова уз читанку неби могла издржати критике ни са те стране, што сама наука о језику неби могла поднети за све школе у нашој домовини. Књижевни језик Срба имасвоје битне разлике од књижевног језика Хрвата; они дакле имају своје диФеренције. Та разлика истина није велика ученицима средњих и виших школа и образованом делу нар )да; али за ученике народне школе, којима вал.а саонштавтти чисте резултате науке о језику. свакако ће та разлика да смета. Ученици, учећи језик па основу ове словнице уз читанку увидели би да их школа учи нротиву живога матерњега језика, они би брзо измерили, да особености, којих имаде у хрватском књижевном језику и којим су читанке и словница иисане, не саглашавају се са оним, којим су они научили говорити од своје мајке и који је српски књижевпи језик. Тим би школа промашила задатак свој, јер би учила ученике опоме, што је противу ирЈ.родног развића њиховог душевног живота, а то би имало хрђаве последице по целокунни рад школски. Из свега досад реченога, могли стс госиодо видити, да се моји назори не подударају са овако удешеном словницом уз читанке, јер је тако Фактично постала ручна књига ученичка. И с тога предлажем следећу резолуцију : Учитељска скупштина румске поджуианије на своме састанку у Руми 24. Августа 1881. пронашла је пакон брижљивог иретреса, да су словнице уз II. и III. нову читанку песходно и ненрактично придодате читанкама из следе^и разлога : а) што словница треба у иародној школи да се израђује на темел.у читаначког градива и у опште сви задатца за вежбање у језику ваља да су црнљени из целокупног рада школског; а ова словница уз читанку врло се мало и скоро ни мало не обзире на читаначке чланке ; б) што словница уз читанку постаје ручна књига ученичка, а ово стоји у опреци са педагошким пачелом : да ученику не треба дати граматику као ручну књигу, јер она нрави зид између учитеља и деце те им смета, да једно на друго утичу живим говором и одузима граматичној настави неносредност и свежину ; в) што словница уз читанку пе може да буде прикладна за с-ве школе у нашој домовини, јер књижевни језик Срба и Хрвата није изједначен већ имаде своје диФеренције; а школа несме учити децу иротиву особеностима матерњега језика, јер се зато у народној школи и изучава: да ученици лако, правилно усмено и писмено псслужити се могу њиме у ирактичном животу ; г) што словница уз читанку доприноси, да је цена читанкама много већа; а материјалне околности дечијих родитеља изискују, да школска књига буде јевтинија, изостављањем словнице дојиста би се том захтеву задовољило ;