Školski list

— 243 —

цтш; један сасвим побожан, други практичан, трећи узвишен а четврти научни и т. д Свакн хоће да имаде свога принципа. Тако се поставља: принцип с претежношћу телесног одгајивања (Монтењ) ; ирироди-сходност (Русо); унаиређење среће и уиотребљивост за живот (Филантропи : Базедов, Кампе, Салцман); принцин хуманитета (Хердер, Нитхамер); принцип иијетета: аобожност и блаженство (Спенер, Франке); принции теолошки: богоиодобије (Шварц) божанство (Гразер); принции идејални: савргиенство и хармонично образовање (Нимајер) ; образовање душевних сила и оиште људско образовање (Песталоци); саморадња у служби истгше, леиога и доброгл (Дистервег); принцип слободе и самооиределења (Грунголцер); самообразовање (Денцел); благоразумност и одрешитост (Круг). Ако игде, то се овде доиста види несагласност и једностраиост учењака. Било би једноставније и разумљив1д'е, када би се цељ васпитања свела на образовање религиозно-моралног карактера. Јер у образовању релгпиозно-моралиог карактера налази се доиста ирава цељ свакога васиитања Ова је цељ најузвишенија и спаја у себи све остале; она је практична и идејална, лепа и религиозна, популарна а опет научна и води слободи, саморадњи, савршенетву, благоразумности, хуманитету и срећи. Прво што нам је при путовању нужно да знадемо, јесте нознавање цељи путовања. Исто тако и васпитатељ пре свега мора да је на чисто са циљем васиитања. Без ове јасности мора он на своме путу лутати, бити ће играчка у рукама свакидањег мнења и несигуран у извору васпитних сретстава. Образовање религиозно-моралнога карактера јесте узвишена цељ, која учитеља у свима његовим радњама води, узвишава и крепи. Код добра карактера разликујемо два момента: формални и материјални. Формални моменат је снага воље и конзеквепција\ материјални: основа нравствености и тежње. Ко моралне сврхе иодпомаже и енажно дела за њихово остварење, тај имаде добар карактер. Нанротив хрђавог је карактера онај, који подиомаже и подржава неморалне цељи. Наравствена основа и клица добром карактеру је: истинитост, благонаклоност, љубав, некористо-љубље а негов је вођа: савлађу ј себе самог! Нека учитељ на то иде, да у својим ученицима развије искреност, некористољубље, благонаклоност и љубав према људству, па ће тада васпитати и однеговати добар карактер и решиће своју високу задаћу у идеалном смислу.