Školski list

— 311 —

,је ппд прзтиеком истих оних оскудица као и учитељска, то се прва намера неби постигла. Пошто нема нико нрава од свештеника захтевати, да буде и стручан учитељ или свршен приправник, јер ако би га имао, почивао би на истом основу на којем би ночивао и наш захтев, да јуриста буде и медецинар: то је та намера, и ако хвале вредна, не оправдана и неоснована с обзиром на начин, којим се жели постићи, тим неоснованија, што данас богослов добија толико иедагошке снреме и у богословији колико му је као свештенику нужно. Наше је мишљење ово: 1.) Треба обезбедити будуИност наших учитеља с једне стране веКом илатом а мировином с друге, иак ће престати тежња њихова за парохијом, а школа ће бити осигурана од евију оних убитачних посљедица, које бије снаћи могле, кад би се алинеја г. К. узаконила. 2.) Треба етање свештенства уредити у аравцу веА аоменутом , треба им илату у мање класе раздглити и осигурати редоано иримање исте ; ставити свештеника у достојнији иоложај ирема онима, с којима посла има, да и не гпомињемо ишри просиекат аванзовања , па ће престати оскудица богослова и по броју и по квалитету. Не учинити ово, већ примити предлог г. К. значило би, „криежом" кућу обдржавати, који донекле истина кућу држи, али докле? Не учинити ово, већ примити нредлог г. К. зна чило би несиособност з а самосталан живот, (која нам је и школе одузела). Обезбеђивати учитеља са свештеником, усрећавати евештенство са учитељем, као што г. К. хоће, значи да немамо ни учитеље ни свештенике, каке треба да имамо. Створимо их. Подајмо сваком што је његово, без чега не може бити, па је проблем решен, чвор нрееечен и онда ће свештеник и учитељ, сваки за себе рећи са поносом и ужпвањем : — Ово је моје, — то љубим; оно је твоје, — то поштујем ! Ово је наше мишљење како о предлогу г. К. тако исто и о начину, како да се дође до онога, што мисли г. К. својим предлогом постићи, али с којим се не постиаава; како да се излечи оно, што хоће г. К. својим предлогом да лечи, али којим се радикално не лечи. Завршујемо новторавајући оправдан и оенован захтев: вииш сиПЈие! У Бачинци 29. Августа. Ј. Јереми& иарох. ШШЛ ЗА ЖШГ ~ (Из нрича Соломонових.) ш. (Свршетак.) Вредан радин имаће свашта доста, а лењи ће небрига у оскудици зкивити. Мудроме је богатство награда, а живот безумних је јадан. Од прав^днога труда свог јешће честит човек добро, а неваљалци пропадају. Лењивац ће жељан бити свачега, а неће имати ничега. Вредне руке раде, па кмају. Имање неваљалством нагомилано умалиће се, а који тече имање о поштењем изобиље ће имати и моћи ће чинити милоетињу. —■