Školski list

— 9 —

сребрну Фор. авр. Поделивши својеручно заслужним ученицима дарове, иобудио је исте да и на даље буду примерног владања и да добро уче, како би честити људи постали. Слава му! Н.

НШИМ ЖЕН Ж1. Ви се чудите, жене српских учитеља, што се и Вас сећамо у педагошком часонису? Мислите, какве се расправе могу писати о Вама, кад сте свој живот посветиле тихој домаћности ? Вама се збиља чини, да Ваш живот нема никаква унлива на народну школу? Да се оно, што се у школи ради, ради без Вашег утицаја? Не мислите то! И тај Ваш тихи живот веома се тајанствено здружује са школом, Ви на школу утичете и то врло различито: или одушевљено или хладно, благодетно или штетно. Нисте у школн ирисутне — али нрестава о Вама овлада колико пута целом душом васпитачевом. Овлада не једанпут и иротив његове воље. Гдекад као да бисте чаровном моћи давале топао иолет мислима нашим, други пут угушујете опет речи на уснама нашим и расилашите јато ведрих мисли. Ви сте жене учитеља — и за то није равнодушно, какав дух овлада у Вашој кући, којом управљате. Кућа учитељева треба да буде кућа за углед ! Шта су према њој све речи, изговорене у школи за ширење добрих обичаја и морала међу омладином! Шта вреди сав напор учитељев, ако не говори рођени пример његове породице, како омладини тако и грађанству: „Како ја живим са својом нородицом, тако живите и ви!" Без примера, који побуђују, не да се васпитавати. И како је добро и корисно, кад имућнији економи заводе узорна господарства, по којима ваља други економи да се управљају, да би им тим богатија била жетва, да би тим што већма расло благостање нашега народа: исто тако треба и у сриској школи да је уређен живот у породици учитељевој, да би могли да кажемо: Што је школа, то је узорни живот у породици. — А коме је још од давнина остављено да дела у породици? Ко је на то већма позван него Ви жене ? — Школа и кућа учитељева не смеју да дођу у опреку. Једна ваља другу да снажи; јер школа оснива свој рад на нородичном животу. Она захтева, да је све срнске матере иодуииру у њеном раду и да јој не чине никакве сметње. Да ли би иак могла школа то да захтева свом строгошћу, ако се у самој кући учитељевој тако не ради ? Кад би сунруга учитељева буди којим начином кварила дело свог супруга још пре него што деца из школског здања на улицу изађу ? Кад би цео школски рад за мање важан ироглашавала, кад би слабости и мане свог супруга откривала? Како би то изгдедало, кад би сунруга учитељева оца или матер, који имају да изравнају са учитељем какав спор тичући се њиховог детета, овако дочекала: „Не нримајте то тако срцу, мој муж је мало чудан, нагао, зловољан — још је млад — већ стар и т. д. ?" Будите матере у иравом смислу речи! Немојте да мислите, да суседкиње Ваше не пазе, како своју децу чисту држите, како их одевате, како им веџбате чула и језик, како их упућујете на нослушност и ред, у кратко, како их у мате/ринској школи сиремате за основну школу. И кад