Školski list

— 90 —

Зар ви нијесте оназили на свакпме ђаку оне веселе цртице на њиховии млађаним лицима, што сведочн да они у томе налазе велико задовољство и багп тиме им се школа омили, учење им се олакшава, јер не уче нујно и жалосно као у пређашња времена, него са највећим задовољством и весељем; више није школа мученичка кућа као ире, него она кућа, која свако дјете нрима са очинском љубављу Све ово моје ионашање орема деци има разлога. Ако ш њима идемупоље, ту их упознајем са матером природом, јер ко не познаје нрироде, непознаје ни самога Бога. Та сами одете у поље, па вам је ерце раздрагано, а како је дјечици, која су слободна од сваког притиска кућне бриге и вањскога свјета. Њихове игре по пољу, њихово посматрање природе доводи их до најузвишенијега весеља и до најплеменитије науке, коју ће усавршавати за цјелога живота свога. Мој драги пријатељу, ово је велика задаћа учитељева, иа и они данас много и много задовољнији су у своме великоме дјелу, јер добре успјехе постизавају у школи. Али до тог не долазе мучењем, нето љубављу. Г. Г. Ш. учитељ. 0 СШОБРАЗОВА&У ПРИПРАВНШ. " Реорганизација наших школа већ је у неколико одпочета била с „предлогом за нову школску уредбу" и овога расправљањем у анкетној комисији, која се зарад тога пре три године састала била. Први састанак нашега сабора имаће главну задаћу,да расправља о горњем нредлогу и да га што пре узакони својим иутем и начином. Сем тога имаће саветовање нашега сабора да се иренесе и на реорганизацију наших учитељских школа. Јер заман ће се постарати очеви наши о добром и целисходном уређењу народних школа, ако на главну чињеницу ових, — на њене учитеље забораве. То би било равно ономе, који би имао лепо и угодно место за своју башту снабдео је најплеменитијим семењем и воћкама сађеницама, а пустио би у њу човека неука и томе послу невешта. 0 народним школама, о методу, о учитељским платама писано је доста. Моја је намера да говорим о самообразовању приправника. Најскромиије се усуђујем, изнети моје немеродавно мнење о том предмету. Данас је самообразовање врло распрострањена и нужна чињеница на просветном пољу. Она данас није одомаћена само код појединих личности, него је она припуштена и на јавне и највеће заводе, где је тек најлеише показала свој благодарни уплив Како се пак и учитељској школи мора да празна да је и она виши стручни завод, то зар можда не би било рђаво, да и она отвори своја врата самообразовању својих питомаца. Јер ако ико потребује самообразовања, то свагда у двострукој мери нужно је учитељском кандидату, односно будућем учитељу. Неможемо ни да помислимо, да би круг самообразовања на нашим Јчитељским школама био не практичан; шта више мудрим вођењем могло би се номоћи реченом заводу, да лакше и боље изведе свој задатак, нерачунајући овамо ону обилату моралну корист, што би ју питомци себи набавили. Задаћа је учитељских школа, да колико је могуће боље даду народу своме теоретично и практично сиремљене учитеље. Како је учевни