Školski list

— 89 —

која. што већма рћсте, све то вигае земљу богати. Добре мисли рађају добре речи, добра дела и доказ су обновљенога срца. Ко да не чезне за шима? Ако сте ради, да не буде у мерици плеве, нануните је чистом пшеницом; да се сачувате неваљалих мисли, занимајте мисао узвишеним иредметима за премишљање; лако их је наћи и не треба да будемо без ших — као што Давид говори : „У невољи мојој теши ме што мз реч твоја оживљава." (Сезка §ко1аЈ. По енглеском про®. Ј. Вања.

СТШ Н НОБА ШКОЛА. Дође ми неки пријатељ у госте на неколико дана. У врјеме његовог бављен.а код мене примјети он, што му је јако у очи падало, моје владање према мојим ученицима. Он је човјек, који познаје стару меТ °ДУ) У К0 ј°ј Ј е владала трострука шиба и строг ноглед учитеља на ученике. Поче ми причати, кад је он у школу ишао, па кад само — вели погледа учитељ на мене, ја сам мрео од страха, али то би још пролазило али кад ме повали, па ми 25 — 30 одвали, па још два дана кисели шибу у води; али онда се и учило и знало. А што данас овај млади свјет мисли да ид9 на боље, у ствари је све на горе. Ја му почех да разлажем салашње стање школе, на које ми опет утече у рјеч велећи : Како ће дјеца код Вас шта знати, кад Ви њих пуштате себи у собу, ш њима се играте и иоказујете им разне игре, милујете их, а они увјек око Вас стоје, ш њима ходате и у птетњу идете тамо по нољу, — једном рјечи, ту не може бити никаква уснјеха, јербо се они Вас ни најмање не боје. Него да Ви имате добро оплетену шибу, па да се тако владате пред њима, да их и негледате, иа кад нрођете крај њих, да све дрхћу, онда би ви виђели знања. — Стани, мој пријатељу, нрихватдх ја. Та то сте ви онда нрави кињитељ и мучитељ невине д.јеце, а знате да је данашње врјеме просвјете изнело на срједу, да ни стоку нетреба кињити и мучити, а камо ли најузвишеније и најразумљивије биће — човјека. Наноменусте ми нређашње стање школа у којима се велите учило уз гаибу. Али зар то није било попут варварства и зар је оно био прави ноступак гаколе. Истина вјерујем Вам да је то обстојало и да је било успјеха, али какова? Је ли могло оно бубање на памет — и то у највећем страху — од користи за живот дјетета бити? Не бих рекао да је, мало их се, врло мало користило пређашњом школом Хоћете ми да докажете бољи успјех, када би се ја држао пред ученицима као неучитељ. Ја сам други родитељ ученика мојих, те као год што отац жели свому дјетету добра и жели да га усрећи, још је учитељска дужност већа, да енто блажије поступа ш њима тако, да свако дјете заволе учитеља. Таквим ноступком унапређују се дјеца и без мучења, које је убијало живот како тјелесни тако и душевни. Цјела настава оснива се на томе, да учитељ чоступа најблажије са својим ученицима. Где влада велика строгост, сва је настава побркана. Велите ми, како ме са могу бојати дјеца кад ја њима игре показујем и ш њима се радо играм? Тим их мој иријатељу к весељу и раду нриводим.