Školski list

— 94 —

Као додатак налази се терминологијски речник (с. 477 — 492), у ком су но азбучном реду наведени сви сриски технички називи, који се у каизи налазе, са означењем стране, на којој су исти разјашњени; даље српска имена биљака (с. 493 — 507) по азбучном реду и уз сваку је стављено њено ботаничко име и ноказано је место, где се у књизи опис истеналази; најпосле долазе ботаничка имена редова и родова београдске Флоре (с. 508 516) онет но азбучном реду и са означењем места, на ком су у књизи описане. Цело дело врло је вешто уређено и јасно нанисано, тако да се може да нреиоручи свима нашим читаоцнма, који љубе ботанику и желе да је темељније проуче. Поред добре воље а уз ову књвгу неће им то бити тежак носао. Флора се односи истина на околину београдску, али из искуства можемо да кажемо, да то не искључује њезину употребивост и за друге српске крајеве. 10. Јгујеасе о га§ге1оаскот ро^гезп 9. е1ис1епо§а 1880. 8аз1:аУ10 Ј081р Тогћаг, ргаУ1 с1ап ји§оз1ауеп8ке акас^ехшје. Јгс1а1а ји^оакуепзка акадеппја гпапоаМ г итје^позУ. 1Ј 2а^геђи 1882. ХЈ кпј]иагп1С1 Бауоз1ауа Наг1тапа па ргоЈаји. 8° с. 141. Највећи део књиге заузимају извештаји из Загреба и из осталих места о страховитом земљотресу од 9. новембра 1880, који се и овде у Сомбору осетио, као што је у своје време у овом листу јављено. Извештаји ти ноднети су од иојединих донисника које југославенској академији, које метеоролошком заводу у Загребу, а велики део извађен је и из дневних листова. 0 потресу у самом Загребу и његовој околини има и извештај стручних изасланика. Писац је покушао да све оиажене појаве доведе у систем и да па основу истих изнађе огњиште иотреса и његову дубину. У истраживање узрока самоме потресу није се г. Ј. Торбар унуштао, његова је намера била само да састави историјско-статистичку грађу, која би могла да нослужн за будуће зналачко испитивање. У тексту с- налази 9 слика, а сем тога- иридодан је делу још и један земљ >вид, 6 ФотограФ.ија (нострадалих зграда у Загребу) и 7 таблица.

Р I 3 Н 0. (Југославенска академија знаности и уметности у 'дагребу ) покренула је мисао, да се књижевници у Хрвата, Срба, Словенаца и Бугара скупљају од времена до времена на опгнте књнжевне састанке ради унанређења културног живота код тих народа и узајмног упознавања. Први такав састанак могао би бити 1885. Позивом у том смислу обратила с« академија нашим књижевним друштвима и књижевни одбор „Матице Срнске" у Новоме Саду ирихватио је у својој седници од 14. марта предлог академије с највећом радошћу и готовошћу. (Пренос Ђраикових костију из Веча на карловачко Стражилово.) Одбор, који се за ту цељ склонио у Ср. Карловцима, у сноразуму са одбором српског академског друштва „Зоре" у Бечу управио је ових дана позив српеком народу ради прикупљања добровољних прилога, како би се