Školski list

- 136 —

оком, и за то пооматрање држи он, по речима председника енглеског краљевског друштва (Коуа1 8ос1е4у), „да има важност решавајућег доказа (ехрептеп^ит сгисЈз) између обе ностојеће хипотезе о характеру сунчане атмооФере." Посматране појаве беху налик на оне, које су опажене ири помрачењу у г. 1871., које се догодило као и лањско, кад су сунчане пеге биле у тахјтит (биио их је највише), а разликовале су се од нега опажаних но Американцима г. 1878., кад оу опе биле у ппштит (било ихје најмање). — Изгледа као нотврђено, да сунчапе пеге означују период сунчане делатности, а кад су ретке да показују доба мира на сунцу. Посматрања велике репатице беху различите вредности. Појава њена беше повод најчудноватијим пророчанствима. Тврђено је великом сигурношћу, да је то репатица од г. 1843. и 1880., која се вратила ире но што јој је било време. Она је, говорише, ушла у снољашну атмосФеру сунца прве године (1881.) и тим је толико задржана у свом путу, да је, у место да се појавила на крају двадесетога столећа, указала се нагло већ после 37 година. Ишла је сада још ближе око сунца и била је још већма задржана у свом путу, да се из тог разлога могао предсказати њен садањи повратак за неколико година. — Садање поколење-велебиће сведок догађаја, који досад још није никад са земље посматран т ј људи ће видети, како ће сунце у пуном смислу речи да прогута велику комету. Стадоше много да гатају о могућим посљедицама те нагле катастроФе. Некоји мужеви од науке тврдише да ће сунце пламтити таквим жаром, који ће онемогућити сав живот на земљи. Страх, који је тим пробуђен у мислима људи научно необразованих, не могоше да умере уверавања, да нестанак комете неће моћи да буде тако нагао, као што су тврдила нророчанства, и да једини последак од знатног повишења сунчане светлости и топлОте може да буде то, да обале Гренландске сада ледом покривене озелене и постану згодне за становање, да се Исланду оиет поврати она плодовитост, која је на њему владала у 8. и 9. столећу и да ће нама (т. ј. у Енглеској) донети топлија лета, тако да ће грожђе у нашим |'ужним крајевима моћи опет да сазри — Али пошто је пут те велике комете тачно израчунан видело се, да се та репатица, уместо да нам се врати у марту, нагло удаљава од нас путем, који траје четири тисуће година. Ова велика комета показивала је кад се приближила сунцу у малоЈ даљини од истог спектрум натријумов уместо обичног водиковог спектрума, али кад се удалила видео се оиет водиков снектрум. Већ пре исте године показивала је репатица коју је изнашао американски астроном Велс и која је добила његово име, јасан непрекидан спектурм са светлим пругама, међу којима беху и натријумове. Та опажања знатно су ироменила иређашње назоре о саставу (конштитуцији) тих небеских тела. Није дано сваком иоколењу да посматра пролаз Венере. То се збило само двапут у овом столећу, у г. 1874. иуг. 1882. и пре сто година неће моћи више да се види. Некоја делимична носматрања извршена су у Енглеској, али та појава могла је за цело време свог трајања да се носматра само у другим деловима света. Енглеске експедиције изаслане су на Мадагаскар и на прибрежје Добре Надежде, на острва Бермудска,