Školski list

— 284 —

које покрива пега. Шта је нак неиосредан узрок таквих нојава, то се до данас о томе не зна ништа поуздано; неки астрономи су нокушавали, да множину пега доведу у одношај са положајима планета, али број дотичних посматрања још је врло мали, да би могло о том што деФинитивно да се каже.*) Вероватно је да многе појаве на нашој земљи зависе од стања, у ком се налази сунчана површина. Зна се да се гдекад магнетска игла напрасно и за неко време искрене из свог редовног иоложаја и да се то у исто време примећава на апаратима, који су врло удаљени један од другог. Кад се та искретања појаве, кажемо да је земљани магнетизам поремећен или да се догодила магнетска неиогода. Више астронома су доказали, да је у оним годинама највише магнетских непогода, у којима је и највише пега на супцу, а најмање у оним годинама, кад је и број сунчаних пега најмањи. На магнетским половима земље виђа се често северна светлост , а кад се нојави у нижим ширинама онда је увек прати и магнетска непогода. И за северну светлост је доказано, да се чешће јавља кад је много пега на сунцу (кад је максимум пега) и ређе кад их је на сунцу мало (кад је минимум нега). Појава северне светлости у нижим ширинама праћена је уопште изванредним променама на површини сунца, које се примете већ истога дана, кад се северна светлост укаже. Земљу нашу оптичу електричне струје , које су најјаче за време магнетских неногода, а мпого су слабије, кад је магнетски мир. Магнет, који слободно виси, није управо никад потпуно миран, него се ненрестано гиба но дневноме добу. Величина тих дневних гибања магнетске игле доводи се такођер у везу са бројем пега на сунцу и она је на.јвећа оних година, кад је број пега највећи и најмања, кад је најмање пега на сунцу. Али и тако зване метеоролошке појаве на земљи зависне су од стања, у ком се сунце иалази. Тако је песматрано, да се барометар највише подиже (да дакле ваздушни аритисак расте) и да је највећа врукина на земљи у оним годинама, кад је минимум пега на сунцу. Бура је напротив највише, кад је максимум пега. Са максимумом пега иду упоредо кишовите године и Ептер, директор статистичних радова у британској Индији, извео је из носматрања, која су од г. 1810. овамо чињена у Мадрасу, да се гладне и сушне године сасвим слажу са годинама минимума нега. Растепе воде ио језерима и рекама пада у године максимума нега, а ниско стање воде примећава се у годинама минимума. Тако и у понлавама богат период од новембра 1882. до јуна ове године пада у доба максимума пега на сунцу, (Свршиће се ) *) У најновије доба иоставио је један белгијоки астроном (Гене ТамепЈ хипотезу, да сунчане пеге постају усљ- д иадања иетеорита у сунде. Расправа Тамен-ова о томе саопштена је у годишњици кр. обсервчторије у Брислу за г. 1882.

ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. (Сомбор. ) Уредник овога листа по изаоланетву славне црквене обштине Сомборске отауговао је 23. септембра о грошку исте отличне обштине у Будапешту, да се упозна са уст^јлвом тамошњих забавишта