Školski list

- 290 —

спору, који влада међу првим и другим васпитањем човека, не остаје школи шта друго, иего да снажно подиже заставу народнога васпитања и да ју чува у супрот свима насртајима светске мудрости, т. ј. 'да васпитна цељ дође на прво место. Пре се старала школа само за то, да се постигне неки спољашни ред, да се одржи неки педагошки запт. Тај спољашни ред није данас већ више довољан. Учитељ не сме да се задовољи голим редом, диглим упућивањем ученика, да мирно проседе своје школске часове, он не сме да мотри само на спољашну дисциплину, него мора да се држи унутарње дисциплине, којој није доста само владање по закону, него која тежи да упливише и на сам дух. Пре свега треба за тим радити, да се колико могуће уклони, или бар утиша онај спор међу првим и другим васпитањем, онај спор, који за тим иде да прогута све посљедке васпитања. Не колебамо се да признамо, да је изравнање тога спора најтежа задаћа педагогике. Јер како да се сложе идеални захтеви школе с неуређеном струјом живота, која је скроз утилитарна (на успех управљена)? Чујмо, шта вели о том педагошка наука. Она учи, да васпитање треба да одговара духу народном и духу времена, али не у смислу чистога реализма, који сматра само оно за корисно, што користи у друштву, ни у смислу чистога идеализма, који се својим идеалним захтевима не обзире на оно што је живот створио, него држећи се у средини између оба та правца Пошто је развитак друштва ипак само напредак к бољем и савршенијем, то не може бити сумње, да се васпитаник има да васпитава у смислу друштвенога напредка, по изреци Кантовој: „Деца нека се васпитају погледом не на садање, него на будуће боље стање људскога поколења." А сада још нешто. Кад се говори о моралном васпитању, придружује се њему религиозно васпитање и то с правом. Јер је религија главни ослонац људскога морала. Али верозаконско питање је у нас (у Чешкој) такво, да му је врло тешко приступити, њега се управо ни дотакнути не сме, пошто је одузето педагогици и предано партајама. Није заиста то од важности, да ли се има за религију додати неколико часова или да ли имају ученици оволико и оволико градива на памет да науче; али што је од важности и о чем може педагогика да узме себи слободу да говори, то је, да