Školski list

— 26 -

им онда лако отпада (коза је питома, дома&а животиња). Коза доживи 20 и више година, али .јој не дају да живи толико, јер после 12. и 15. године није тако корисна. Коза се храни самим прорашћем, што се внди и по њеним зубима. Кад дође на које место где има разног прорашћа, она се облизује док не нађе најбоље. Радо једе лишће од винове лозе као и опоро лишће с младих дрвета и жбунова, које она заједио с младим пунољцима и гранама одгризе; воли и детелину, купус, вику, граховину и младу зоб; не презире ни сочно корење, а ждере и неке отровне биљке као: кукуту, бунику, млечику и др., па јој не буде ништа. За голом травом, ако је и најбоља, не вуче је срце, као ни за влажном пашом и за оном што је у низини. Зими је, као и овцу, хране у кошари и то: сеном и отавом, куваном земљаником, репом и кељем, но не по много на један пут; храна та мора бити чиста, јер је иначе само оњуши па остави; радо, као и овца, лиже со. Козу ваља најмање 3—4 пута на дан појити; она радо иије млаку воду помешану с ншеничним мекињама. (И коза је преживар.') Козу је лако неговати ; она подноси сурово иоднебље (иитомину, климу) и не изискује много неге. Ако се добро негује, биће дуге, меке и глатке длаке, која се може употребити за разна творива. 0 јесени кад се нтице лињају а крава кали, образује се испод обичне длаке козије неко меко и густо руно (одело) које се састоји из падлака и које се с коза добре расе, с пролећа кад би и само отпало, остриже и уиотреби. Да се је више иажње обраћало облагороћењу коза ради длаке и ®ине вуне, могла би много више, него овако, користити. Коза не користи баш много, али је ипак од знатне користи да се довољпо награди труд и трошак, што се око њене неге ноложи. — За живота користи нре свега млеком и младим козлићима. Добра коза музе се на дан 2—3 пут и ирема годинама својим као и према времену у које се ојагњи, даје добро и здраво млеко, које се не само лакнте од крављега сварује, него и боље прија због хране, коју коза и једући разне лековите траве — одабира. Осим тога препоручују га лекари у неким болестима; у лековитости једнако је скоро магаричином, које на близу не прија тако, и пронисује се онима који болују од грудп. Масло, које се може добити из млека козијег, рђавог је куса. Сир козији је врло добар (питателан.) Кад се закоље младо јаре (које нема више од 2 месеца), добије се меко и кусно месо ; у маторих јараца месо ни не мирише пријатно, нити је кусно, а и тврдо је и мршаво, но ако су гојени а нису употребљавани за пасмину, дају врло много лоја, често 10—15 кгр , од којег се праве добре свеће, узима се кад и кад и за лек а и коже се чине њиме. Од коже се праве рукавице, надраги (чакшире), саФијан и кордован а и пергаменат. Од длака се нраве четке, кичице, велике наногвице (чараие;, шешири и покровци (ћебета), као и простирачи за собе и веће дворане. Од рогова прави стругар (токар) разне ствари. Од црева се праве жице. Коза прави велику штету по вртовима, виноградима и но брснатом дрвећу, јер она, као и зец, гули кору нли одгриза скорашње и сочне врхове ; с тога је ваља на паши привезати или смотрено надгледати.