Školski list

- 25 —

и овима додирује земљу; ако која коза мало или само ио мекој земљи ходи, морају јој се папци често сасенати, но они опет брзо нарасту; два маља папна не дохватају у ходу земљу. Реа је у козе кратак (20 цнмет.) Длака јој је разне боје и то: беле, сиве, црне, мрке, жуте, и у овима бојама пегаве. Коза је питома, живахна и весела животиња; већма се приволи човеку него многа друга животиња; она је и ћудљива, јер један пут трчи за човеком да је се не може отрести а други пут не ће да се извуче из кошаре, ма колико да је мами човек. Ако се од двеју коза, које се у кошари навикну једна на другу, једна нрода или закоље, то се друга ожалости и приметно мршави, па пити једе нити пије. Коза воли чистоту а и срчана је, јер кад иас насрне на њу, она се не поплаши него стане, и ако јој се приближи, она му се онре, и пас се мора добро узети на ум, да оде здравих и читавих ребара. Злоћудна није никад; али јарци а особито маторији чикају се између себе а и с другима, па и већим животињама, а насрну кад и кад и на људе, и тако су јаки да оборе човека кад га ударе главом. Кад се непознате козе сабију уједно, хоће да се пободу и тако се живо ударају главама, да се звек рогова на далеко чује. — Коза се врло радо и то окретно и поуздано нуже; она се врло лако ноине на веома висока дрвета, стене и зидине, кад и кад забаса на таке висине и провалије, да се не може више вратити, па ни сићи ни узићи (она је дакле иланинска животиња.) Тим се често користе плапинци, те вуку користи са највиших планинских паша, на којима често расте врло сочно и смочно биље. Неки опсенари употребљавају козе, да им изводе којекакве вештине (мајсторије.) Коза мечи ; глас јој је дакле ошпте познато мекање. Муокак се зове јарац; женка коза а младе јаре, козлић. Јарац је врло красан, али га људи ииак не трне на близу а особито у пролеће и у јесен и то с тога, што он у то време врло несносно удара (смрди.) Коза се пари од године и то; она се јари обично један пут на годипу и то рапо с пролећа ; кад и кад и два нут, и тада у пролеће н у јесен; она ојари обично 1—4 жива, красна и несташна јарета; нормалан је број 2, јер више не дорасту, ма и 4 донела, Јарићи одмах виде и стоје, и покривени су кратком длаком; већ други дан весело свакућу. Које јариће хоћемо да однегујемо, ти треба да сисају од прилике 4 недеље (коза је дакле сисавац ;), но међу тим једу већ и оно, што виде да им и мати једе. Наша коза води своје норекло -— по свој прилици — од дивљих коза у Азији. Сада има коза скоро на целом свету. За њих су најбоље планине и тонли нредели, јер се тамо најрадије задржавају и то не само због хране, него и што им је то мило. С тога их има у великим стадима с чуварем но сгеновитим гајевима и планинским ливадама. На равницама пасу поједине козе с овцама и кравима, и то су обично сиромашних људи (коза је сиротињска крава), којима је тешко хранити и неговати краву. У кошари не напредују козе; само се зими, с пролећа и о јесени кад је влажно време, држе козе у кошари, коју ваља довољно простирати; како су козе чисте животиње, то оне од нечистоте и влаге закржљаве и ддака