Školski list

- 42 —

оживљава, како непрестано све ђаке да занима и да одржава запт школски, не пак нолидајни." — „Надзорник нека нотпомаже учитеља у школи и изван ње и нека не заборави, да је не ретко он једини изображен човек. с којим се један пут у години састаје учитељ у својој самоћи Зато нека се позабави ш њим неко време изван школског часа и нека се срдачно ш њим норазговори. Нека се потруди да га иобуди или да га утврди, да се неирекидно даље изображава." — „Ако је надзорник на свом месту, волиће га учитељи и скуиљаће се око њега као под своју заставу, не из страха, него из уверења." КорФова читанка за народне школе, којој је наслов „Наш друг" (264 стр.) дочекала је шест издања (у свему 200.000 истисака.) То је више мала енциклопедија иотребних знања него руководник за иознавање руекога језика Педагошка критика с нравом јој је иребацила, да је заборавила на речи св. писма „Не живи човек о самом хлебу," јер је сасвим заборавила на моралне чланке. Ипак се преиоручује учитељима због множине удесног наставног градива и практичних напутака, које даје. Даљи педагошки списи КорФови јесу: „Маљутка," „Наше школноје дјело," низ чланака, првобитно саопштених у Народној Школи, Вјестнику Европи и другим часописима, иосле „Руководство к нагљадному обученију" (то је превод немачког дела Хардеровог), „Историја Востока, Грецији и Рима," најносле брошура „Итоги народнаго образованија в европејских государетвах," у којој се описује стање европскога школства, као што се представило на носледњој паришкој изложби. — У Ст. Петербуршким Вједомостима, којима је Н. А. Кор® био сарадник од г. 1866., заузимао се за самоуправу против нападаја на исту у листу „Вјест," давао је извегптаје о посљедцима свог педагошког делања, световао је да се оснивају учитељске школе и да земства заведу школски надзор. Исто је тако пажљиво пратио школско законодавство и писао је подробно о стању школа руских и страних. Чланци његови о учитељским школама издани оу засебно као крвига нод насловом „Земски воирос." „Вјестник Еврони" донео је из његовога пера чланке: „Об об.јазателном обученији," о спису кнеза Василчикова „Самоуправленије," „Новаја Вјена ијеја самоуправлепије," „0 теорији Дарвина," „Вјенскаја всемирнаја виставка отдјел педагогическиј"; још је писао и у листу „Недјеља." Барон КорФ носветио се школи у зрелом добу, пун снаге, несиутан рутином, сазнавши прве освовне нотребе сеоскога становништва; зато је и ностигао велике успехе. Педагоге је зближио са публиком, тражећи да ју увери, да васпитање није само брига одборника, него јавна потреба. Против бирократског решавања педагошких нитања подизао је мушки свој глас, не престајући да доказује, да увек ваља имати на уму нотребе места и времена, и да се треба клонити свакога насиља. Зато је захтевао свом снагом, да се у малоруским народним школама наставља језиком малоруским. Праведан тај захтев донео му је од извесних људи глуне нападаје. Није одобравао превелико одушевљење за ручну занатлијску наставу у народним школама, доказујући потребу припремног оиштег образовања. У сеоском сталежу будио је нитомије нрави и љубав за науку.