Školski list

- 47 —

поклонио. Икону смо из цркве литијом пренели у гаколу, водицом осветили, цјеливали и светитељу народном духом се иоклонили и пјеемом славу опјевали. Дјеца нам декламовала „Св. Саву" и „Дижите школе," а нас 300 слугаалаца тописмо се у радости. Опћина је поклонила ђеци гаколској 25, а мјесни парох г. Павле Пајић из школе изишавгаој 15 књижица. За тнм засједосмо у скупштину и добро дјело г. Гавре Вигаошевића за сномен забиљежисмо. Исти о храму наше цркве обилато дарива цркву и ђецу. Бог нека му плати дарујући му здравље! (П. П.; (Свиларство у троједној краљевини.) Земаљски иншпекторат за свиларство у Угарској делио је прогале 1883. године семе свилених буба и неким нрипадницима троједне краљевине, који су му се за исто обратили. Тако су гајили лане свилене бубе у 53 опгатина у Срему и беловарској жупанији (Питомача) Семе су узела 784 лица и то им је свега раздапо 14'75 кд. Отуд је произведено 856645 кд. галета, за које је исплаћена сума од 9907-43 ф . Кад се поред толиких тегакоћа могло ипак толико да постигне, онда нема сумње, да би уепех био сасвим задовољавајући, кад би земаљска влада у троједној краљевини и са своје стране штогод учинила, да се свнларство тамо опет одомаћи. (.Бугарска .) Познати славенски научењак Др. Јиречек потврђен је за директора народне библиотеке н музеја у Софији са годишњом нлатом од 9000 лева (Франака); уједно остаје исти и на даље председник бугарског просветног савета. (Орнитолошки конгрес) састаће се 16. априла о. г у Бечу, а нротекторат истога примио је престолонасљедник РудолФ и он ће га сам и отворити. На истом ће се расправљати о овим нитањима: 1. Предлог за међународан закон о заштити птица; 2. о пореклу домаће кокоши и како би уопште могло да се унапреди гајење нернате живине; 3. да се потакне идеја за подизање штација за посматрање птица на целој земљи. (Из закладе блаженоуаокојеног архимандрита Стефана МихаловиЛа) добијају и ове године „Школски лист" српске школе уЈасеновцу, Дарди и Рац-Хидошу.

НЕКРОЛОГ 28. јан. о. г: преминуо је у Брегенцу у Форарлбергу знаменити немачки сиисатељ А. В. Трубе. Родио се 16. дец. 1816. у малој варошици Вернигероде у Пруској. Пошто је свршио учитељску школу био је неко време народни учитељ, али наскоро остави учитељску службу и ангажује се за приватног васнитача. У том својству делао је он у више знатних немачких породица. Пошто је остарио повуче се од г. 1866. сасвим у приватан живот и живео је од своје загатеде и литерарне зараде мирно у Брегенцу, док га није смрт одазвала на други свет. Грубе је врло много иисао. Нарочито ваља истакнути његове радове о рачунској настави. Поглавито је његова заслуга, што се у гаколама напустило старинско механично рачунање са циФрама и гато је напаметан рачун догаао до уважења. Настава у земљопису беше дуго времена само мучење памтења. Грубе је прегао да и тај предмет ослободи из ланаца. Захтевао је, да се не износе омладини податци в бројеви, него земље и људи. Његово дело „(хео&гарћГзсће Сћагак<;егБ11(Јег" прокрчило је пут томе нравцу. Сем тога иисао је многобројна друга дела скоро из свију струка, која су доста делала за просвету немачкога света. Трубе може да нослужи учитељима као узорит пример, како се и без т. з. великих школа може да дође до знатнога знања. Јер Трубе није никакву другу гаколу учио него остали народни учитељи. Али је истина да он није из учитељске школе изишао