Školski list

— 39 —

деца би имала месечно према стању својих родитеља по 1 Фр. или 80 нов. или 50 нов. месечно плаћати, што би се на благо завода и на набавку учила а по нешто и на један део плате забавиљине и дадиљине унотребити могло. За отварање оваког забавишта нуждна је дозвола од наше вероисповедне школске власти, и пријава државном школском надзорништву. Свршене србске приправнице и испитане младе учитељице лако би се могле за три или четири месеца у доброуређеном мађарском или хрватском забавишту са васпитањем дечијим но Фребловом начину практично упознати, као што ове године ирииравнице трећега разреда у Сомбору, четвртком по установљеном реду у једном сомборском приватном забавишту, то доиста и чине. У србском забавишту могле би се употребљавати оне лаке народне и гимнастичке игре, што се налазе описане у „Пријатељу ср.бске младежи" од 1867. године, и које су се сљедећих после те године у школама вредних учитеља сомборских господина Стевана Арсеновића и покојног Лазара Станојевића на велику радост дечију употребљавале Песама дечијих имамо доста од нашег прослављеног песника Змаја Јована Јовановића и у збиркама Чика Стевинима. Најсгодније измећу тих песама садашње нриправнице уче и знају певати, па ио томе и у овом обзиру не би ни у самом иочетку оскудице било. Овом приликом мило ми је што могу овде из поузданог извора наговестити, да србска црквена обштина сомборска намерава скорим о свом трошку прво србско народно забавиште у својој средини отворити. Дај Боже да се та племенита и родољубива памера отличне ове обштине што скорије оствари, и да и друге веће србске вероисповедне обштине примеру њеном сљедују, те тиме унапреде прво васпитање своје деце и сачувају многу србску децу од туђинског уплива и однарођења. Н Ђ. ВукиЛевиЛ. Е. I. КОРФ. Барона Николе Алексаидровића КорФа нема више. Умро је 13. новембра нрошле године иза дуге болести у Харкову, камо га је супруга доведа са љеговога добра, малога сеоца Нескучноје (срез Маринпољски), у нади да ће иатнику олакшати болове номоћ славних дечника. Али заман беше номоћ људска,