Školski list

- 107 —

жеги и у Осеку и у реалци у Загреб.у. СтенограФија се учила у гимназијама у Загребу, Карловцу и Беловару. Трошак за све гимназије износио је 158.860 ф . 77 н., а за обе реалке 45.692 ф . 24 н. По томе стаје настава 1 гимназијалца 8015 ф , а 1 реалца 162 60 ф.

КАМЕНИТА СО. Учитељ(-ица) показујући ђацима како комад тако и на папиру мало истуцане ссли нита за име јој; а прозвани ђак по упуству учитељевом окусивши је одговара на питање. Каменита со је по боји бела, али не тако чисто бела као снег или бели шећер, него мало плаветникасто-бела или сива; а кад и кад је и црвена, жута, плаветна или зелена, но то је ретко. Не ретко се налази и лепог, мало сјајног и прозрачног а често и са свим мровидљивог комађа соли, које осим тога има још са свим нравилан облик и то коцкаст; даиле се каменита со находи комадаста и у "социама. Овде на папиру је со у ситном зрну, она је дакле зрнаста ; зрна нити су ошгра и ћошкаста, нити нак округла, него округласта. Узмите неколико зрнаца соли у уста и метните их на језик да се растоне, па ћете се осведочити, да је она чисто и пријатно слана, дакле нити слатка нити пак горка куса. Подобним начином раствара ое со и на јелима, којима даје дотични (бољи) кус. На сувом ваздуху је каменита со постојана а на влажном се разлије, распе. — У ватри (пламену) она пуцка, праска и топи се, доцније се испари и бојадише пламен жуто Кад успемо жлицу или спустимо грумен соли у чашу воде нриметићемо, да носле неколико минута нестане соли и ако је не дирасмо, и да вода није више тако чиста као ире; со се растопила. Со се у води брзо и лако раствара, и тада је вода слана. — Успемо ли у ту чашу још једиу жлицу соли, приметићемо да и ова, наравно снорије, ишчезне, т. ј. раствори се; за тим сипамо све на ново соли и најзад се уверимо, да се ни једно зрнце више не растопи; вода не нодноси више соли, јер је сита,—засићена. Сад успемо ту воду у пљоснату плитицу и оставимо је, да у њој неколико дапа стоји, па онда хоћемо опет да видимо шта је унутри. Тада можемо из плитице много ситних коцкица да узмемо. Коцка има 6 једнаких илоча и т. д. Коцке се те сијају, блистају као стакло а тако су и провидљиве. Ударимо ли лако таку једну коцку, брзо ћемо опазити да се велика коцка распадне на ситније, које су иначе врло лено равне, глатке и сјајне ; те онда вслимо каменита је со потпуно дељива или цеиљива. Запарамо ли сољу по каквој храпавој иовршини, то она оставља на истој делиће у виду праха. Тај прах зове се греботина. Греботина камените соли је увек бела. Каменита со може се ноктом запарати или огрепсти и ножем лако сећи, дакле је мека, крта, т. ј. тврдо&а јој је мала.