Školski list

— 126 —

становништва од сва трн закона, држећи да ће се то најлакше постићи увађањем комуналних школа. Комуналне школе нису досада биле у стању ни код најпросвећенијих народа у Еврони религиозно морално васпитање народно у оној мери унапредити, као што то чине доброуређене вероисповедне школе. За наш пак народ, а особито за Србе православне вере, комуналне школе ни издалека немогу бити онако користне као што су нравославне србске вероисповедне школе. Ко добро иознаје наш народ увериће се да су за њега вероисповедне школе, и сва је прилика да ће покушај са комуналним школама само забуну и незадовољство проузроковати међу народом од сва три закона; јер разноврстни су интереси у мухамеданада, у православних Србаља и у босанских римок^толика, иа никако неће моћи комунална школа задовољити све подједнако; с тога би ваљало да се под државним највишим надзором свакој вероисповести остави своја вероисповедна школа, као што је то овде у Угарској од старине било, и као што је с малим изузетком и данас на свестрано задовољство свију вероисповести и целог народа. Међутим овде није реч о томе, него о првој школској књизи, коју је земаљска влада за Босну и Херцеговину за новозаведене комуналне школе у тим земљама издала, и коју књигу сада са читаоцима Школскога Листа упознати желимо. Поменута земаљска влада заслужује хвалу и признање што је озбиљно наумила да даде израдити нове школске крвиге, које ће одговарати схваћању и начину мишлења народа у Босни и Херцеговини а што је притом не само латиницом него и ћирилицом исте књиге издавати почела. Мило нам је такође што је у оба издања употребљен Фонетички правопис ио системи Даничићевој и по начину, који је сада код Србаља скоро свуда уобичајен. Висока земаљска влада показала је тим добру вољу да жели нанредак народних школа подпомоћи, али што се језика тиче нашли смо у књизи овој пуно хрватштине и по наособ таквих израза, које Срби у Босни и Херцеговини немогу разумети те ће се деца тим бунити и учење ће им отешчати. За сада само најгрубље погрешке, које оназисмо износимо овде на видик, а то су : На самом наслову називају се народне школе „пучке;" при свем том, што је прва хрватска учитељска скупштина у Загребу још 1872. године донела закључак да се у место „нучких школа" народне школе имају звати, на што се на жалост слабо сада у Хрватској нази. На стр. 22. оздо у последњем реду написано је ^увртлу" место „у врту;" на. стр. 24. употребљена је реч „равнају" место „управљају;" на страни 25. и даље свуда у место „самогласи и сугласи" стоји: „гласице и сугласице;" на страни 26. народна иословица: „ко се Богу моли, тога Бог и воли" изврнута је овако: „тко се богу моли, тому бог и воли; на страни 28. стоји : „пијешћу" у место пеђу („Људи се немјере пеђу но памећу"); на страни 31. неупутно је стављена реч „нробире" у место „бира." Ове сам грубље погрешке нашао у рукописноме делу. У штампаном делу на стр. 36. стоји: „Угибљите се" место »укло-