Školski list

- 140 —

(Вогословски фанултет на свеучилишту у Букарешту .) Државна камара Романска поеле дуге борбе закључила је, да се идуће школске године на свеучилишту у Букарешту иодигне православни богословски ®акултет за висше образовање свештенетва. које ће у стању бити иосредством науке утврђивати православље, које је у отменим круговима романским усљед туђинског заиадњачког једностраног образовања и са неиознавања своје вере, у носледње време јако иренебрегнуто и занемарено било. В. (.Вугарска.) Ио новом наставном нрограму за реалке и гимназије у Бугарској уведен је руски језик као обавезан предмет у све средње школе, а у реалним гимназијама нрописано је читање разних нрозајичних и поетских умотвора српско-хрватске књижевности. (Праг ) У Прагу постоји више чешких педагошких друштава, која међу собом заузимају од чести непријатељски положај. Политичне странке у земљи расцеиише и учитељство у таборе. Зато је била оправдана жеља многих родољубивих чешких учитеља, да се оснује учитељско друштво, које би стојало на неутралном земљишту и на ком би могли сви једно другом руке да пруже. Ту замисао тежаће да оствара новоосновано „Педагошко друнггво за Праг и околину", које је ово дана држало своју нрву седницу. Седницу је отворио заслужни педагошки ветеран г. Стеван Бачкора, а не мање заслужни г. Машек изговорио је језгровиту беседу о задаћи новога друштва. (Из земаљског учитељског мировинског фонда) поделио је министар за богочаст и јавну наставу нотиоре по годишње 84 ф . Рахили рођ. Цуцића удови иза Васе Лалића, бив. учитеља у Карлову и Љубици рођ. Ползовића удови иза Јовапа Иетров (ћа, бив. учитеља у Пирошу. (Пети састанак немачких учитеља ) сазван је за ову годину у Герлиц у Шлезији Исти ће бити од 2.—4. јуна по нов. кал. (Скуиштина јужноугарског учитељског друштва) држаће се јула о. г. у В. Бечкереку. Том нриликом намерава месни одбор да приреди изложбу учила.

КМЖЕВНИ ПРИКАЗИ. 12. Прва читанка за иучке школе у Босни и Херцеговини. У Сарајеву накладом земаљске владе за Босну и Херцеговину 1 885. (Св/лнетак.) У чланцима под бројом 4, пуно је хрватштине, као „Није давно што су у нас бјелили кућу", „ормари," „суђе" (несуђе) шерниња, жличњак, јественица итд. — столац (у место столица); ван (у место на ноље); пјетко (у место неко), а у песмици кућа (стр. 10.) последња реч „жије" нема смисла и употребљена је само да изиђе сличност у стиховима. Под бројем 5 и 6 такође је нупо германизма и хрватска нровинцчјализма, као „кад ће огрепсти," (у место кад хоће да огребе); „кокоша заракољу и кокодачу, пилићи пискају, натке патачуатуке (нуре) никћу" (види стр. 13). Да леиа језика за босанску младеж ! Даље врт се свуда зове „вртао" ту цвату руже, љубице, итд.; ту мама сади иергиина, родакве, доћике итд. (види стр. 14.) У леној ириноведчици „Стево и Мара," што