Školski list

— 230 —

са одобравањем на знање. — Персида Стојичића, мати покојиог заслуженог нроФесора висше девој. школе у Панчеву, моли за тромесечну посмртнину својега сина. Снровести се има с препоруком в. саборском одбору. Павлу Падејском слушаоцу ФилозоФије повишује се Балина стипендија на 105 ф . Захаријп Ћирићу свршеном нриправнику другога разреда и привременом учитељу дозвол.ава ое да може полагати иснит у Горљем Карловцу ; то исто се дозвољава и Харитону Ружпћу учитељу Лалићком, али под условом да најпре три месеца слуша науке у поменутој учитељској школи. Стеван Мишковић привремени учитељ у Маргитици прима се за редовног ученика I. разреда у учитељској школи Сомборској, а Сима Вуксан прима се у учител^ску школу Горњо-Карловачку. Зорка Јелчићева свршена приправница државне мађарске учитељичке школе у Суботици па молбу своју добија дозволу, да може учитељски испит у Сомбору положити заједно са осталим србским принравницама. Унутство у земљоиису од Велингера по преводу проФесора Милана Димитријевића прима се за школску књигу. — Молба учитеља вртарства у србској учитељској школи сомборској ради повишења хонорара, зидања топлице (СИабћаиз) и пабавке Арнолдове збирке од воћа, издаје се управитељу дотичне школе на мнење, а проситељ се уиућује да у будуће молбе и предлоге своје једино преко уираве учитељске школе, у којој служи, овом школском савету нодноси. Молба Катарине Петковића, да јој ћерка приватпо учи приправиичке науке одбија се. Молба Ллександра Јанковића умировљеног учитеља у Баји, ради милостиње из пензионог Фонда, неможе се уважити. ШКОЛСКИ ЛИСТ И СРПСКО УЧИТЕШВО. Школски Лист у броју 13. о. године допео је изјаву уредништва, да ће због премаленог броја предилатника морати одустати од издавања лисга. Болест која наилази скоро на сваки наш лист, није могла да поштеди ни овај једини учитељски орган с ове стране Дунава и Саве. Заиста жалосна појава а још жалоснија сведочба, која жигоше немар српског учитељства сирам овога једипог педагошког часописа Перо нам у руци дркће, кад помислимо, да пишемо јеремијаду нашем учптељству, због немара, који је овладао њиме нрема реченоме листу. Незнамо где управо да потражимо узрока