Školski list

— 231 —

тој одвратности: или у учитељству, или пак у самом листу ; текје Факт, да је та појава сажалења достојна ! Зна се поуздано, да је народ једап у толико образованији, у колико му је његова књнжевност развијенија. Да нека књижевност буде напредиа, услова су јој у довољном броју ваљаних умпих раденика с једне, и обилатан број предплатпика с друге стране. Школски лист рамља и у једном и у другом ногледу. Апатија, која је овладала према књижевности у опште у нашем народу, уватила је корепа и у учитељима, тим носиоцима иросвете. Наше је учитељство данас постало немарно за све јавне и цросветне ствари, на тако је наиустило и нрезрело и тај свој једини оргап. Ако ико потребује свога листа, то у толико већма потребује га учитељство, и не би смело без њега да буде, Ако учитељство наше неће да има свога листа, опо мора поћи у натраг у своме иозиву, јер лист наш треба да нам служи, као поље, на коме ћемо да се усавршавамо и дотерујемо у својој струци. Он треба да нам послужи као иосилац паших жеља и тегоба. „Школски лист" који живи већ шестнаесту' годину, хоће данашњим даном да изумре ; и ту његову смрт убрзавају баш његова собсгвена деца — срнски народни учитељи. Творац овога листа, који још и данас живи — покренуо је школ. лист 1858. године из чисте и родољубиве намере, желећи српско учитељство нодићи па ону моралну висину, на којој се налази учитељство у других наиредних народа. Па шта је дочекао данас ? Дочекао је коначну пропаст своје замисли и грдну неблагодарност од оних, којима је баш наменио то своје чедо! Вис. школ. Савег зпајући, да наше учитељство само тако може бити наиредно и угледно, ако има свој орган, подигло га је из дубоког сна, и нредао га учитељству у амаиет са жел,ом : да га оно морално и материјално подпомаже, и у даљем животу одржи. Па шта смо сада доживили ? Сриско учитељство одказало је Школском Листу своју помоћ и папустило га је, да пропадне на грдну нашу срамоту! Наше је учитељство тиме показало, дл оно још није дорасло да има свој стручни лист, и да није још у стању да води јавпу реч о унапређењу свом и школином. Жалосна нојава да се жалоснија ни замислити неда ! ! Да се замитамо: Зашто је срнско учитељство тако хладнокрвно примпло ноново излажење „школскога листа" и напослетку напустлио га да скоро сасвим пропадне?