Školski list

— 122 —

науке, и којој се човек још из раве младости треба да нривикне, ако жели да она буде вођа у његовом животу. Деци трзба разлику показати између времених и постојаних иредмета. Учити је треба да здравље и снагу тјелесну више него богатство и леноту, мирну савест више него похвалу човечију, а добродјетељ и лоштеље више него богатство, част, па и сам живот цене. То су поучеља, која се немогу онорећи и која се могу деци тако иојмљиво представити, да су увек родитељи и васпитачи криви, ако деца другчије науче мислити. Ако се н. ир. деца диве сјају, богатству и скупоцености какве хаљине, то њу треба питати, да л' би рђав човек, који такову хаљину обуче са отим се поправио? да л' би могла хаљина та болеснику здравље, слабоме јачину, незналици мудрост дати ? И зар неби благородније било мало се лошије одевати а сиротињу у нужди потпомагати ? Ако деца лепоту тјелесну високо цене, то јој треба особе иоказати, које су са мањом леиотом већма поштоване и љубљене због своје скромности и учтивости; или јој треба о таковима особама говорити, које су своју лепоту каквим случајем изгубиле; или које су при свој својој лепоти неваљале, презрене и омражене, што немају леиу душу и заслуга. Ако се деца на нохвале, које јој други одају, много уображавају, то јој треба даном нриликом показати, да многи људи без иредосторожности на лако иохваљују, и да често и ону ствар хвале, коју не* познају. Ако ми пак сами у томе такову пресуду изричемо и лако иохвалу изговарамо, то ће онда и најбоље иоучење, које деци дајемо, без успјеха остати. Ако ми те предмете ладнокрвно гледимо и само праву заслугу иочитујемо, то ће онда наша поучења уз добре примере најлепше илодове донети. Неможе се о свима нредметима који су за добро изображење ума нуждни говорити, јер то је врло широко поље ; него ћемо сада неке закључке из тога извести, којих се треба у досада реченом да иридржавамо. Тешка је задаћа ум дечији изобразити, и иотребна је нажња, труд и стрпљење, да се дете научи право осећати, мислити и судити! При томе је врло често човек приморан неплодно земљиште обдјелавати, а врло лако може и у доброме коров мана обузети. Но што год је тежа та задаћа, сотим се мора сваки већма старати да њу срећно у дјело ириведе, а и најтеже ствари надвладају се, када се оно средство из очију негуби, које у томе победу доноси. Тако стојимо са изображењем у опште, а тако са умом дечијим на особ. Дух дечији непрестано је у послу, — дакле он потребује доброга вођу; ако га ми — колико је год могуће — на права нут управимо, то ће плодови тога труда од очекивања већи бити. Колико је та задаћа тешка и трудна, толико је благородна и пријатна. Може ли разумном отвору шта пријатније бити, него када он онима, који са њиме у свези стоје, нрве зраке мишлења, који на њин ум падају, на добро управља и сотим их савршенству води ? своје искуство другом са свим неискусном саобштава ; своју снагу немоћноме позајмљује; препоне, које се на путу живота нађу, одклања; од оних погрешака, које је некад сам учинио, одвраћа, и њих за ноштоватеље истине, за право мислеће и судеће људе изобрази? Онај, који тако радо и трудољубиво чини, много је појединима људма, а још више целом човечанству добра учинио.