Školski list
— 187 -
ЗАПНСНИК прве сбднице румске поджупанијске учитељске скупштине држане у Руми дана 7. Септембра 1885. године. (Свршетак.) Трећи известитељ г. Марко Суботић учитељ инђијски на следећи начин и^вешћује: Ручни рад је нитање прошлога века, покренуто од скора из тежње за материјалним поправком благостања с хигајенских потреба и васпитних разлога, од којих је најславније: „хармонично васпитање." Јачега полета није могло ово нитање код нас учинити, него што је, јер се хтело не као васпитна грана, већ као занатска струка у основну школу да уведе, имајући само материјалну корист пред очима Ни у Шведској није ручни рад васпитним средством сматран, већ нужним уоловом за подмиру најнужнијих нотреба. Прогала су времена, кад је сељак себи морао све сам правити; сада се свака струка заната за себе тера, а домаћа иидустри ја губи своју вредност — ради творница!—Различити еу радови, од којих деца кад из школе изађу живе. Школа их не може припремити за све ; она се мора концетрисати да васпитну мету достигне. Поглавито је дуж.ча школа децу још и читању, рачуну и писању увеџбати. У основној школи не васиита се само умно већ и физички , јер је гимнастика уведена, те се не може рећи, да сувремена школа једнострано васпита. Школа није нозвана да стручно изображава, а универзално није кадра. Ручни је рад, што деца у игри и школи ручицама стварају. Од деце до 12 година не може се захтевати окретности и вештине у рукама. Деца у игри ираве безбројне играчке и школа се задов^љава тим. Поднаша скупштини следеће резолуције на одобрењч: Школа је своје учинила, ако је дете у њој развило подједнако умне и телесне снаге своје. Модерна педагогија хоће, да се ручним радом постигие: а) да се у деци пробуди љубав и воља на рад; б) да се укрепи и подржи наклоност к саморадњи; в) да се деца привакну реду и тачносги, иажњи, уредности и истрајности; г) да ојача дечије тело. Основна школа ностизава ово: а) саигром; б) школским радом; в) гимвастиком. А) У игри праве деца: иушкарице, штрцаљке, лопте, пударке, пиљцике, свирале, колица, бич, уздице, саонице, илуг, брану, кавез, воденицу, удицу, зврчкове, голубињак и т. д Учитељ их на то нодстрекава и разбира о тим стварима, да ли су добро, лено и чврсто направљене. Б) Школски је ручни рад: нисање, цртање, лењирањ р , онрављање корица на књизи, нрошивање диктанке и прониса, прављење штаиића и метара. •— Деца праве дашчице за означење младица воћкица, урезују бројеве, праве једечиће за мерење леја, чисте прутиће за ограду леја, збирају лековито и отровно биље, копају корењ°, скупљају камење, нужеве, љуштуре, лептире и ираве збирке, илеве школски врг, саде, заливају, привезују, ударају кочиће, чисте гусенице, збирају семе разнога