Školski list

— 88 —

III. разреда, која је по свршетку ирвог семестра због незнања мађарског језика са уредном сведочбом из сомборске учитељске школе прешла у учитељску школу горњокарловачку, — изузетно се дозвољава да може у истом заводу науке довршити. Управа учитељске школе у Панчеву јавља, да је досадашњи катихета у истој школи преч. г. В. Брашован дао оставку, а на његово место иривремено постављен је преч. г. Душан Радуловић свештеник, који је дужност катихете 1. Марта у истој школи на себе примио. Управа више народне школе у Новом Саду јавља, да тамошњи наставник г. Александар Јорговић 1. Октобра 1886. (по новом) навршује десет година службовања. У сљед тога се њему у смислу закона одређује деценална повишица у износу 10°/ 0 редовне плате. Местни школски одбор у Сомбору из седнице од 14. Децембра 1885. јавља, да је сомборска србска црквена обштина установила прво србско забавиште; снабдела га проиису сходним локалитетима, намештајем и училима и за забавиљу изабрала госпођицу Олгу Павловићеву исиитану србско народну учитељицу и забавиљу одредивши јој плату од 600 ф. и стан. — Узима се са одобрењем на повољно знање. Лазар Плавшић свршени ученик шестог разреда народне школе родом из Муача моли да се у учитељску школу сомборску прими. Упућује се, да најпре у смислу закона осии разред народне школе (относно четврти разред грађанске школе) сврши, па ће онда без препоне у учите.љску школу ступити моћи. На образложени иредлог г. Др. Ђорђа Натошевића главног школског реФерента закључено је позвати Епархијске школске одборе, да нареде између учитеља најискусније у практичном вртарству и у гимнастици, који би у одређено време и на одређеном месту оне учитеље, који су у вртарству и у гимнастици невешти, тим струкама у најкраћем року обучили. На предлог истог г. главног школског реФерента закључено је позвати све епархијске школске одборе, да што скорије поднети имају извештаје о стању подручиих школа с нредлозима за унапређење јавне наставе и васпитања.

ШС ИЗ БОСНЕ. Има томе већ нодуље времена, како разабирам но српским и хрватским школ. часописима монархије, еда ли ћу наћи у њима ма какова гласа о школама и учитељству у овој земљи. Занимадо ме то питање понајвише с тога, јер сам био вазда тврдог убјеђења, да је нужно, да се у нашој ненриод. школ. књижевности обраћа нотребна мјера иажЕве и развићу школ. одношаја у Босни-Херцеговини — једно, што је нашем учитељству у монархији нознавање овамошњег стања свакако од користи, а друго још више с тога, да се тиме по могућности што више утиче и на посебне установе и одношаје у развићу школа ове земље, и да то опет буде још и моћна веза и руководиља нас учитеља у Босни-Херцеговини, не само у опћим школ. питањима, него и у нашим посебним и нарочитим