Školski list

— 90 —

шим еавршене.твом овога свијета, ако се у њиховим вјерским осн. школама (мејтеФИ и руждије) научила арапска-турска разија (азбука) и по неколико година испјевао и пренјевао њихов ал-куран. 0 настојању римокатолика умијем такође мало што казати, једино, да су се ипак најбржљивије старали за што бољу спрему свога будућег свештенства, у чему су их особито помагала разна вјерозаконска друштва са заиада. Но данас владају овђе у том погледу сасвим друге прилике. У ово неколико година развио се овђе особито жив рад око подизања разних школа. Особито је снажан и управо превлађујући рад садашње државне управе, — за тијем је опет најживље кретање народа ист. правосл. вјере у школ. раду, за којима понетто крећу се и мухамеданци, уносећи неке мале реФорме у своје осн. школе, — дочим римокатолици нераде скоро ништа за посебну своју основну наставу, предавши се сасвим на расположење државне управе и у неколико дружбама милосрдних сестра. Писам могао досад још прибавити података о томе, колики је сада број разних конФес. школа у Босни-Херцеговини. Са државнијем пак осн. школама у томе је погледу сасвим друкчије, ту је јавна статистика у свом раду. Концем год. 1885. износио је број тијех школа 91. Према установљењу и ирема унутрашњем уређењу имаде дакле данас у овој земљи више врсти осн. школа, као што су: 1. Срп. народне осн. школе, (званично: „ист. православна вјерска основна школа") које подилсу, издржавају и уређују поједане срп. правосл. цркве општине. 2. Мухамеданске вјер. осн. школе, што их према своме нахођењу подижу и издржавају мухамед. вјерозак. општине. 3. Римо-католичке вјер. основне школе; и 4. Народне основне школе, (до под конац 1885. носиле су назив : „опћа пучка школа") које подиже, издржава и уређује земаљска влада, или непосредно својом дотациом, или посредно но политичким општинама, издајући на ту цијел свима иотребнијим мјестима обилате субвенције. Но конФесионалне школе дјеле се опет на чисте, самосталне вјероисповједне школе, и оне, које примају од државе какову субвенцију, која се таковим школама у обилатој мјери издаје. Зато такове школе имају од својих нрвашњи сестара ту битну разлику, да се ту државна власт неограничава само на нраво оићег врховног државног надзора, него утиче и скоро управља и самим унутарњим наставним животом њиховим. Од овијех разних осн. школа стоје за сада најбоље и својом снагом и условима за развиће и напредак: срнске народне, — и народне осн. школе. Њихов број расте сваке године, и оне су пајзнаменитији Фактор у просвијетном питању ове земље. Подижу се амо сада и разни средњи и виши заводи, — но ја нисам узео за задаћу, да изнесем цјелокупну слику школ. стања ове земље, него да своје еиле посветим на ма и површаи опис стања основнијех школа, ђе сам и сам радник већ двије-три године. С тога ћу ево и да отпочнем свој посао, да понешто речем о свакој појединој категорији наших осн. школа.