Školski list

(Не морају се деца извести баш тога дана; дан два пре или после не чине велику разлику.) Деца су ваљда учила, или бар читала, да сунце од тога дана све раније излази, све се на више горе иење и све касније седа и да суичана тонлота све јача бива. После две-три недеље даиа нека учитељ онет изведе своју школску децу у поље, да их увери, да сада сунце не излази, не седа на оном месту, на коме се при првом љпховом посматрању видело. Да топлота супчева сваким даном све већа бива — најбоље ће се деца уверити на термометру. Ученици нека редовно сваки дан наизменце у јутру, у подпе и у вече бележе стенене топлоте, па ће на нослетку очигледно се уверити о разлици ове — између првих и најновијих дана бележења. Деца ће овде нојмити моћи : шта то значи наступање пролећа ; да то није пишта друго него наступање веће и јаче сунчеве топлоте. Пролеће буди биљке и успаване жмвотиЕвине, бубе н лептирове, да се из свог дубоког зимњег сна иробуде. Водећи децу у поље, наићи ћемо на сваком кораку на какву бубицу; немојте пропустити, да је не посмотрите с децои и да о њој кажете толико, колико мислите да је за децу доста да о њој знају. Пролеће даје савесном учитељу прилике, да позпа своје ученике с појединим биљкама у природи. Ту се позову деца да посматрају: како биљка почиње под упливом светлости, топлоте и влаге клијати и како даље расте и развија се. Наравно, да се ово не може посматрати у пољу, него је за то потребан школски врт. На жалост — морамо признати, да је поред наших школа слабо тзкових вртова, а само поред пространог и уредног школског врта може школа да своЈе ученике спремп за практичан живот. Школа мора да учи своје ученике и у биљарству. Ова се наука не обучава у нар. школи научно систематички, него према потребама и приликама ученика. Да упозаају биљке у својој школи и то прво оне, што су корисне, па онда оне, што су отровне. Најпре ваља биљку баш у самој ствари познати; од почетка њеног клијања па до потпуног развитка нека се посматра непосредно на самој биљци. ВБену пупу, терање листа, цветање