Školski list

— 40 —

Деца се морају у поелушности и попуштању вечбати. Ко није то обадвоје у младости научио тај је целог свог живота несрећан. Ми сви долазимо у разне околносги, у којима морамо слушати и попуштати, т. ј. ако нисмо ради иашој дужности противно радити, или човечије друштво избегаваги, свију се добита и забава одрећи и онда своје станиште у шумама и гудурама тражити; дакле, ако писмо ради то чинити, опда морамо нешто од своје природне слободе жртвовати, морамо пеко ограничеље над нама примити и један другом нопуштати. За оног ће то врло тешко бити, који је више година за својима нагонима без пренопе слепо ишао, који није могао пикакве препреке трпити, којега су жеље за све оне, којн су га окружавали, заповести биле и коме је слепа л,убав његових родптеља у свима стварима понуштала, на један пут са свим друкчије мислити и радити. Он је сада ушао у овај велики свет При сваком кораку наилази на неку препреку. На његове жеље гшко се не осврће и нико се не жури да их изврши. Његова самовоља је час на овај — час на онај начин увређена, али пгпнта не може њу сломити, јер је она јаке жиле пустила. Несрећан је то човек! Оп је жалосна жртва иретеране жељности и милости! Много ће пута желити, да су му родитељи своју моћ над њиме чешће употребљавали, те послушности и попуштању учили. Ако желимо својој деци ге уздисаје и тужбе уштедити, то њу вечбајмо — ја велим: „вечбајмо," јер је са простима прописима и опоменама тешко је покорности и попуштању привести. Треба допустити да нас она лако намоле, шта више, треба њинима молбама испредњачити, када се то невипих и корисних ствари тиче. Деци треба дјелом показати, да нам њино право задовољство и љина права срећа на срцу лежи ; али не треба устунати дечијој жестини и њином пркосу, те да пас сузе самовоље неумесном сажалењу приведу. Немојмо деци ништа заповедати без зрелог размишљавања и без довољног темеља, али при томе имајмо свагда прзд очима дечију слабост и младост и по томе онда ствари удешавајмо. Када су пак већ заповести издате, то их не треба ватраг повући и попустити дечијем тврдоглавом одпору, а још се мање треба за лукавим ласкањем повести дати. Не треба деци у један мах више и разннх ггрописа давати, јер тим би ми деци несносан терет натоварпли и на неки начин их на непослушност намамили, или би децу за бојазљиве робове учинили, који би највећим нестрплењем на