Školski list

— 73 —

У Крушедолу је Грујић списао побожни и народни епос под насловом: „Свети Сава", од којега је тада само прва књига па свет изашла, а друге су у руконису остале. Као Пакрачки епископ паименоваи буде Владика Никанор 1872. године за администратора митрополије карловачке, а када на народпом сабору 1874 за патријарха избран буде Прокопије Ивачковић, врати се он после Велике Госпојине те године еа немилим успомепама у своју епархију, украшен великим крстом ордена Франц Јосифовог, и наскоро затим почне иоболевати, — али и у болести својој радио је неуморно еа пољу књижевности састављајући по сипаксару и четви минеји животописе угодника и угодница Вожијих, преводећи с Француског ваљана поучна дела, и управљајући својом епархијом као прави отац и архипастир духовни. Освећење цркве Загребачке; знаменитФ прилог од 6000 Форинти на оснивање Фонда за свештеничке удовице и сирочад у дијецези пакрачкој ; жртва од 1000 Фор. на иодизање православне цркве у Вараждину, и наставни план за предавање науке вере, црквено славенског језика и иојања православној младежи на мушкој и женској препарандији, као и у средњим школама Загребачким, јесу стални докази његове жарке љубави за одржање и унаиређење правосдавија у тамошњим крајевима и његове архииастирске ревности. Владика Никанор својом редком даровитошћу, својим искреним родољубљем и својом љубави к цркви православној сијао је као звезда прве величине на небу Србском. Он је сав живот свој и сав дар свој народу свом и служби цркве православне посветио. Слава његова осгаће у народу вечита. Колико је њега народ поштовао и љубио, видкти се могдо најбоље на укопу његовом у Уторак Томине недеље 14. Априла. Тога даиа испратило је покојника до вечпе куће више од 4000 људи. Тело прослављеног владике лежало је у отвор ном металном ковчегу у архијерејском орнату под митром и с крстом у руци па сред катедралие цркве. Заупокојиу службу Божију одслужиле су проте његове епархије и један игуман После службе ученик нокојников владика горњокарловачки ТеоФан са 55 свештеника обави свештенично оиело, изговори срдца и душе потресајућу надгробну беседу, прочитавши и Лабуд песму митроносног иесника, која је све присутпе на плач навела, опрости се са својим учитељем и пријатељем, прочита архијерејску раз-