Školski list

— 47 —

и жалосним гаасом одпоја последњи пут по једну стихиру, о последњем растанку. Они хтедоше и овом приливом показати како жале за својим негдашњим добрим учитељем, — и захваљују му, што их је уз остале науке и вештине и црквеном појању научио. По свршетку кад се сировод из цркве кренуо, понеше га местни Срби грађани сви у црно свечано руво обучени. У порти спрам школе «провод застане, положе носила са мртвачким ковчегом на земљу и ту се са иокојником у неколико речи опрости местни млади учитељ Павао Коњовић, иштући од њега опроштај у име своје, својих ученика, његових некадањих ученика и у име свог местног грађанства. — Спровод се по том упути главном улицом сриском гробљу оиет уз саучешће многобројног народа, покрај свега тога што је оштра зима била а и доста касно. Сваки је хтео да га до вечне куће допрати и да му у раку баци земљице еа узвиком : „Деда лака ти земљица била" ! Сомбор 15 Фебруара 1888. От. ЗНШ.

ДОМШ ВАСПИТАВАНзЕ. (Одговор г. М. Нешкови^у.) 1П. (Продужење.) Пошто је г. Нешковић и овде поновио, да „књига не одговара својој цели" (само да би његова критика одговарала својој цели), — говори о другој „али опет значајној мани уиитне књиге" (нека извиии, к(Бига није написана у уаитном облику ) ; и то, он хоће „да Фиксира пажњу читача на поједина тврђења, која су ради своје недоследности и контрадикције врло знаменита" и каквих „јеуовој књизи много — доиста много". Кад сам ове врсте ирочитао први пут пре годину дана (у јануару 1886. г. — равно шест година после пиоања књиге, (ја сам се упроиастио, мислећи, да је мој иоштовани пријатељ верно нохватао све неследствености и противоречности у мојој књизи, и чисто се не усудих, да норедим критику са самом књигом, — и тако прође читава година дана од онда па до овог садашњег поређења и одговарања (а пуних 7 година од онога времена, кад сам довршио дело у рукопису). А сад, кад сам тачно разгледао, какве су то „недоследности и контрадикције", што их г. Н. пронађе у мојој књизи, потпуно сам миран, те не бих на то ни речи одговорио, да не ценим много „ Летоаис Матице Србске", у ком је то изишло. — Сад да вадимо, каква је та друга „значајна мана", на коју треба „Фиксирати пажњу". Говорећи о задатку васиитавања , ја сам казао, да је „прва брига родитеља и других васпитача, да се дете одржи у здрављу" (стр. 2 ) ; иосле, да је „усавршавање у поштењу најважнији задатак духовног неговања" (стр. 3.) ; за тим, да је „изучавање наука — врло важан задатак васпитавања" (стр. 4); и најпосле, „да је и спремање за користан рад такође један важан задатак при васпитавању сваког човека" (стр. 5.) Све те задатке ја сам тамо и разјаснио, и нагласио сам нарочито, како сви