Školski list

— 98 —

постане. А томе би још припомогла и та околност, што пред собом види отворено поље, које га аванзовању привлачи и које му отличија и гласа стиче. А нема еумње, да то не би било једно средство више да се учитељство наше подсгакне на живљи и истрајнији рад. И онда, али само онда, кад би се до таковог стања дошло — не би смо морали обесити органе наше о врбе па сести и кукати и — непрестано мудровати : како да нам школа најбоље процвета, и истраживати начин како да нам најбоље напредује. . . . ,,Учитељев посао треба да надзиравају и управљају људи његове струке, који ће то чинити човечно и зналачки." Тако др. Д и т е с. Па пођимо дакле у име божије тим путем ! . . . Признајемо да ово иитање овде није потпуно исцрнљено. Дало би се о њему још много опширније писати. Али држимо да је језгра ту. Према томе држимо да је и с овим доста речено и на постављено питање тачно одговорено. — ® =г. —

НАСШНИ ШДМЕТН И НЖОВ ШЕТОД. III. Наука о настави — методика — никада несме изгубити из вида цељ наставе. Тајецељ, која садржи у себи највећу задаћу свеколиког васиитања : ,,у истини природно развијање људи." За то је ту учевно градиво као средство. Да би то средство могло одговорити својој задаћи, нужно је, да га ученик потпуно схвати и разуме т. ј. да постане његовом својином ; а то ће бити тек онда могуће, ако наставни предмети постану подстрекачем његовог душевног живота. У детета је душевни развитак непрекидан и душевне се снаге непрестано развијају и мнрже. Да би се то код ученика постигло, мора се одабрати таково наставно градиво које је схватљиво дечијем духу ; и изабрати најбољи облик, у којем ће се деци то представити и најбољи начин којим ће се то деци давати, како би добивено знање могло постати њихова трајна својина, и да га могу носле самостално употребити и према разним околностима пралагодити. Гледе саопштавања науке деци имају се узети на ум ови главни моменти : Ток наставе, згодан избор и распоређење самог учевног градива према душевној снази ученика.