Školski list
— 135 —
иак за аисме в (сгран^ 29.) у петом реду налазв се реч кува , а још се није учило писме к. И ове су погрешке доста замашне, јер ученици могу да наираве због њих читаву збрку у иознавашу писмена. (Свршићс ое.)
„СРПСКД НАРОДНЛ школл." (Одговор г. Д^л:. КС.) У I. и II. свесци „Новога Васпитача" је г. М. Н. оценио моју књигу „Српска народна школа", која је из „Заставе" прештампана. У почетку своје критике вели, да годинама прође, док ио која школска кшига изађе, а за тим наставља: „С тога и осећам, да ми је у дужности, да савесно испитам вредност и ове књиге." Но на делу самом није тако чинио, пошто је само три прва чланка моје кшиге површно прегледао, а овамо пише критику на целу књигу! У прегледу у опште замера ми г. критичар, пгго у својој књизи нисам раснравио и питања: о грађанским н вишим девојачким школама, наставном плану и школском законодавству. Он то чини, ма да сам ја на стр. 32. и 33. своје књиге навео разлоге, из којих исто нисамучиниоКо дакле хоће да се уверио правом стању ствари, тај нека дотично место кгБиге прочита. Свој општи преглед завршује г. критичар овако: „Делина ове књиге чини на читача доста пријатан утисак. У њој је мисли и назора, које нас и задовољавају, а писца одају као човека, који се са својом струком више бави од многих учитеља. Тако и начин, којима су те мисли изложене, може се допасти. Толико се сме отворено казати о књизи, имајући пред очима њену целину." Држим, да је за свакога јасно, да појединости скупа дају целину, те би, према горњем критичаревом закључку, појединости моје књиге морале бити доста добре. Морале би бити правилне с погледом на гдавна питања као и иачин, којим су иста изложеца. Или ако не све, а оно би така морала бити бар иретежна већина, па да се добије целина, која ће на читаоце учинити доста пријатан утисак, која ће их задовољити, а нисца одати као човека, који се са својом струком бави. Но док је г. критичар извео горњи закључак за целину моје књиге, дотле за појединости вели : „Али ко хоће да је подвргне мало строжијој анализи, наићи ће у књизи и на такова, која га морају изненадити. Тако је у њојзи доста претераности, нејасних, заплетених израза, мисли без довољно логике, па и кривих појмова у самим врло важним нитањима." По томе су појединости моје књиге : претеране, нејасне, заплетене и на кривим појмовима изведене. Или ако не све, а оно их је, по критичаревим речима, у твликој мери, у коликој се он није ни надао. С тога ће таке појединости скуиа дати још у већој мери претерану, заплетену и неправилну целину, која не ће моћи на читаоце доста пријатно утицати! не ће их моћи задовољити, нити ће писца одати као човека, који се са