Školski list

__ 14 ~

учило се њих 1403, или од х^љаде деце ишло је у школу њих 81Г5, а без наставе је остало 138 5. У школу је ишло свбга 1 929,317 деце, а није ишло 448,181. На хил>аду ученика, који су ишли у школу, долази у Мармарошкој и Сатмарској жупанији по 408'3 и 445-5 деце. Даклеуовим жунанијама више од половине за школу способне деце'није ишло у школу. Од броја за школу способне деце било је 1.735,138 за свакидашњу и 642,420 за повторну школу. Првих је 12 - 62°/ 01 а других је 4'67°/ 0 од броја стансвништва. Од деце за свакидашњу школу ишло је ших 1 501,666, а од деце за повторну школу ишло је њих 427,711. У опште у жупанијама с ове и с оне стране Дунава — као и у жупанијама на долњем крају Тисе и Тамиша свакидашње похађање гаколе било је много боље, него у источним и северним крајевима ове државе. Од деце за школу способне било је 1.216.726 мушких и 1.160,832 женске. У гаколу је игало 1.029,518 мушких и 889,850 женских. Од сваке хиљаде за школу способне деце ишло је у школу 846 3 мушких, а 775 - 2 женске. Из овога се види, да се за школовање женске деце не заузима толико, колико за мушку, особито се то опажа код деце у повторној школи, јер код ових је од 1000 мушких било 742'9, а од 1000 женских 620 9. Али се и овде опажа напредак, јер од године 1869. број женске деце порастао је за 74 6°/ 0! а број мушке за 6Г6°/ 0 . Ио вери ученика ишло је у школу од хиљаде евангелика њих 897 8,, католика 870 4, ре®ормираца 814 5, унитараца 802*5, мојсеоваца 798 православних 684, грко католика 620. По језику од 1000 учеиика било јеу школи 907-1 Немац, 849 Словака, 842 Мађара, 838 5 Хрвата, 892 4 Србина, 674 - 8 Рушњака, 62Г1 Романа. Од ученика, који су игали у гаколу, потпуно су свршили школску годину 84 91%, а 15 09°/ 0 није довргаило по закону одређено школско време. Од деце, која су школу полазила, њих 1.217,255 одсустводо је дуже или краће време, просечно сваки ученик је одсуствовао по 17 пб дана. Од одсутних дана 99 67°/ 0 узети су као извињ а ни, а у 684 481 случају употребљена је глоба. За неизвињена одсуства од школе требало би : да је покупљено 324,429 - 5 Фор. као глоба, али је покупљено само 44,723-69 ф^р. По овоме се види, да се и жуванијске и општвнске власти мало старају о редовном похађању школе. Од покуиљене глобарине употребљено је за оснивање гак. књижница и набавку шк. потреба 20,608 55 Фор. на припомоћи сиромаганим ученицима 15.083 34 Форинти, од остале своте употребљено је нешто на школсие цељи, а нешто је остављено у благајницу. Од ученика, који школу походише, 90-41°/о имали су сва нотребиа учила, а 9'59°/ 0 имали су по нека учила. На заврганим гаколским испитима од 215,969 ученика и читати и писати знало је 96 21 °/ 0 , само читати 379%- Од 1869. године ова се размера непрестано поболгаава — и то тако, да за последњих 10 година на сваку годину просечно по 193,946 деце долаза, која знају и чататн и писати. II. 0 општинама и школама. -— Године 1887. било је у овој држави