Školski list

— 17 —

као учитељ и то све у Босни и Хердеговини. Пошљеднијех година бијагае оболио од сушкце и није могао своје дужности вршити, те је као прави натник у великој оскудкци,ходај'ући од мјеста до мјеста и дошавши у Мостар и свој земзљски мученички живот замијенио бољим и преминуо у 57-ој години свога жквета. Сазр8н.ен је у србско-прввославном гробљу. Овдашње србско цравославно учитгљство настојало је, да му спровод што љенши буде и закључило, да сви учитељи са својим ученицима спртводу присуствују. Искупи се и прилкчан број грађана, да заслужном покојнику пошљедну почаст одаду, међу којим је било и љегових ученика, кад је он 1853. године уччтељ у Мостару био. Један од учитеља говормо му је надгробно слово, у ком је нацртао мученички зкнвот покојников Еолико је покојник стекао љубави у народу, кому је служио, видн се по том, што га је иријепољска општина опет пред његову смрт брзојавно, а и писмено нозивала за учитеља и изјавила му, како га жељно очекује. Она га дочекива, али не д^чека. Као што видите оба сва покојника не уживаше пикакве земаљске сласти, него нроведоше као српски учитељи свој живот баш мученички, ал' их за то не ће српско Јчитељство заборавити, него ће знати цијенити љихове муке и труде. Вјечпа им усиомена и блажени нокој ! И лака им црна земља, у којој нека мирпо ночивају наши мученици ! У Мостару 1888. год. Серафим Букашинови& (В :лкашинови!) учитељ Сачки у Толнанској међи — после дугог боловања преминуо је у 59. години живота свог 13. Децембра прогпле године, по што је 36 годкна учитељевао. Покојник је рођен у Ссчују. Његов отац Никола био је међу првим приправницима сомборским. По свршеним основним школама .примљен буде у Мухачу у нижу гимназију, а за тим у ирепарандију у Сомбору, где се као похвалан ученик учио. Да је био љубљен и поштован — види се и отуд, што се многобројан народ — без разлике вере и народпости — стекао, да га до гроба отпрати. При онелу је био г. парох веменски Св»-тозар Бољарић, који је сходно падгробно слово говорио, нагласивгаи, да је покојник ввљан учитељ и иримеран човек био — и јерођакон грабовачки Доситеј. Г. игуман — болешћу спречен — није могао при оиелу бити. Син нокојников Светозар снршио је као отличан питомац сомборско учитељиште, а сад је управитељ учитељ у Бањалуци. Саопштио: Бранко БлашкалиБ, учитељ грабовачки.

Р А 3 Н 0. Православно србско становништво у Сомбору 1888. године. У св. Ђурђевској парохији Сомборској прошле године кргатепо је 322 деце, — умрло је 280, а венчало се 74; у св. Предтсчевој парохији крштено је 123, умрло је 93, а венчало се 31. По томе дакле те године кргатено је у Сомбору 455 иравославне деце; умрло је 373 особе нравославпе вере, а