Školski list

— 19 —

тако у целини очигледно показује с»а погрешност и настраност нрактичног васиитавања. Оно се већинои никако не вршк, пли се врши без системе, без размишљањп, без хармоније, врши се само с рачуном, да користи донесе. Она је хллдно и иртво, јер нема V себи духа, иема ни трага од вншег духовног живота, живота чнсто идејалног, живота правог човечанског Данас мислити о човечанству и срећи његовој — значи бити будаласти уображењ пс ; делити мило стињу и иомагати бедие и сиротне значи — ширитн иролетарнјат и нерад ; бавити се опћим стварима, које немају ни практичне материјалне користи, зпачи бити — сметењак ; загревати се и заносити се за свачим оним, што је племенито и узвишено, — бити религијозан и живети и делаги у границама најчистије моралности —значи би'1 и 5 карикатура. Да, тако ми данас стојимо у свету- И зар онда није обмаиа, кад се за данашњи много разглашени деветнаести век вели, да јо он век — нросвете ?! Не ! Он је век умности и то ипак не само чисте и идејалне умности, век обиља у научпим назпрањима, хинотезама и изналасцима, кек нових, неприхваћеиих мисли и идеја, век, кад се можда у истину отпочело рађање ума и духовне светлости, оли век нраве иросвете то — шжако ! Та ево и иајвећа идеја, што је игда у човечанству блиснула, идеја Христова, ни после скоро две тисуће година од ионикнућа својега још није иочела да се оства рује и да живи. Човечанство се дели на веће н на мање народе, на племена и расе ; деле њега језици, народске особине, народски обичаји и традиције; деле га покрајине, државе, делови света ; деле га сталежи, верске секте, странке и још ваљда друго шга, а ништа, иишта га не сиаја. Народ мрзи на народ, племе мрзи на нлеме, вера мрзи на веру, држава мрзи на државу, — нигде ни зрачка којег од слоге и љубави ближње и братске. Слобода човечанска је у поти. штавању н угњетавању слабијега н немоћнијега ; у потирању, у су збијању не само нојединачких права и особина, него права и особина читавих народа и у наметању својега језика, својих идејала. Који јачи, онај тлачи. То је највернија слика и карактеристика данашње љубави и братства међу народима. Стотине — не појединаца, него стогине народа могле би иотврдити, да истину говорим. Но н» што стотине ! Та једини наш раскошан и наћенички народ српски могао би са тисућама доказа и из најновије садањостп своје нокретати тврдњу ову, па већ ти би докази и сувише довољни бнли» а да се човечанство не може хвастати са слободом и просветом својом. За то и опет велим. да деветнаести век није век праве про свете, јер човек као — човек још се ни у њему није родио ; а без идејалног ' човечанскога живота нема праве просвете.