Školski list

— 114 —

сни, Србској гаколи у Санском Мосту ; Наредној школи у Старом Мајдану, Народној школи у Власеници, г. Зарији Падичевићу учитељу у Подгорици; Основној мушкој и женској школи на Цетињу, и Дружини ђагса Београдске учитељске школе и Дружини „Братство" у богословији Београдској. НОБЕ КЕИГЕ. Годишби спомен Прошле године између у поноћи 12. и 13 Маја нреселио се у вечност у Сомбору Милан Вукићевић најстарији син Николе Ђ. Вукићевића, правник III. разреда у 24 ој години млађаног жавота свог. Ове године у суботу 5. Маја дав\ли су тужни родитељи Милансви за покој душе његове годишњи парастос у Св. Успенском храму, код којега ои с леве стране до олтара у породичној гробници дуговечни санак борави. Заупокојну св. Литургију служио је свечано најпречастнији г. Љубомир Купусаревић протопресвитер с пречастним г. Димитријем Живковићем ђаконом. После службе држан је парастос на коме су чинодјејствовали сви овдашњи свештеници и оба ђакона. На опелу и парастосу појао је мешовити хор приправнички подуправом г. Драгутина Блажека учитеља хармонијског појања; који је за ову тужну свечаност нарочито вешто на ноте ставио сва одговарања на заупокојним јектенијама, као и „Со свјатими уиокој" и вјечнаја памјат. После парастоса уз појање „Христос воскресе" изишло се на венцима украшени и цвећем засађени гроб покојников где је најпре г. протопресвитер са свештенством осветио частни крст на надгробном споменику и сам споменик а затим је обављена заупокојна Литија и учињен спомен милом покојнику, при чему је исти хор приправнички тужне црквене песме складно појао. На овој тужној свечаности присуствовали су сви прииравници и приправнице са својим про®есорима; наставници више девојачке школе са својима ученицама, учитељи и учитељице основних србских народних школа, многи другови нокојникови, и велики број србског грађанства и гогоспођа овдашњих. Међу присутнима у место воштаница раздаване су за спомен књижице нод насловом: „Сузе за Миланом премилим сином Николе Ђ. Вукићевића," који се у цвету младости своје у 24. години живота свог на велику жалост својих родитеља 13. Маја 1890. год. у вечност преселио. Ова је књижица украшена с насловном врло добро погођеном сликом покојниковом и разпослана је као споменица свима пријатељима и познаницима, који су родигел.има покојниковим саучешће у превеликој туги њиховој за нокојником указали. Садржај књиге је: Тужни опрогптај ожадогаћених родитеља с Миланом; два надгробна слова говорена на оиелу