Školski list

- 104 —

јер забавишта иаш постојећи школски закон не познаје. Па и од постојећих забавишта једно је ако се не варамо затворено. Једино сомборско као да ноказује најбоље знаке живота. А где је Н. Сад? то средиште душевног живота овостраног Српства; иа где је иајвећа српска онштина В. Кикинда? Сентомаш, Паланка, Футог и још млоге друге наше угледније општине, које би требале у томе да предљаче и маљим општинама за пример служе. Ми смо толико убеђени о потреби да се у нашем народу подшне што више забавишта да само у томе гледамо један од најглавнијих услова, да школа може иотпуно својој задаћи одговориги; иначе ма се викало на њу колико; ма се доносили какви закони за напредак школе све то ништа неће иомоћи, јер школа нримајући — као што већ рекосмо — с улице децу исправљајући њихове иогрешке занемарује наставу, негујући наставу напушта васпитну страну која је много важпија и која очекује понравке од школе. Рекавши у неколико речи о важности и нотреби забавишта представљамо, да ће иас ноштовани читаоци запитати : шта треба да се чини, да дођемо до српских забавишта. Радујући се овоме и овакоме питању, ми ћемо на њега по своме мишљењу да одговоримо Да би дошли до наших забавишта ми држимо, да не треба да радимо на пречац, нити као што је рађеио код подизања сад постојећих иаших забавишта Мн држимо да би ту требало радити сасвим из почетка из основе Само у том правцу ми замишљамо, да ћемо моћи до добрих и српском духу одговарајућих забавишта доћи. У тој цели ваљало би да се ради у три правца. Први је правац, да дођемо до сиособних забавиља; други је: да се ради што више на томе, да се нробуди и развије у народу живо заузимање за ову установу; најносле треће, да се узакони оснивање и подизање забавишта Да дођемо до снособних забавиља не можемо се задовољити тиме, да за исте узимамо иитомице учитељског завода односно свршене прииравнице. Знање које су стекле за учитељичко звање није тако, да би могле одговорити задаћи забавиље. Знање забавиље и по каквоћи и коликоћи разликује се од знања кога има учитељица. У учитељском заводу много се учи онога чега не требо забавиља, а мало опет што би њој од преге