Školski list

који се поднети имају внс. Министарству . на потврду; иравпла се имају цриети из иословника, а ставнтн се има и §, који ће одреди.ти, шта да буде с имаовнном збора, ако би истн ирестао. Сутра дан је председник саонштио та нравила за потврду и јавља, да ће се и заиисник и правила о његовом трошку штампати. Живео ! Г. Ст. Б. Иоповнк ставио је на срде присутнима учнтељски конвикт, позвао их, да се унисују и да куие прилоге. На послетку предложнло се, да се спремају учитељи особнто млађн — за угледна предавања из свих прописаних предмета за седницу, која ће се онет свотле недеље 1892. одржати и којих ће се иредмет нстаћн, а тако исто и тема за иисмену награду. Збср је,н са стране брзојавно иоздрављен био, а нрисуствовала су му и 4 рнмокатодичка учитеља. Изречена је највећа захвалност г. епископу, председнику н гостима. Збор је завршен са тропаром св. Саве : „Православија наставниче." ПРОФЕСОРСКА СИРОЧАД. (Прештамиано из „Нашог Доба" б|т. 22. од 189Ј.) (Свршетак). По покрај свсга тога, што су горехваљене нрсвпшн.с кр. Уредбе већ одавно стуниле у живот, једна од године 1868., а друга од године 1872. и нокрај свега тога, што сс наређења у тим Уредбама иаведсна у свима својим деловима у главном извршују, не издаје се мировина но том закону још никоме, нити се досад издавала. То законско уређење не извршује се, нити сс досад извршавало, ма да је било и ма да има и данас више прилика. За доказ томе навешћемо оне случајеве, који су нам до сад познати. ПроФесор српске православне вел. гимназије карловачке Павле Кречаревић одслужио је својих 30 година као редован проФесор на тој гимназији, па како је био човек под деФектом, због кога му је даље службовање тешко падало, молио је своју претпоетављену власт, гимназијски патронат, да га стави у пензију. Патронат исте гимназије, држећи се иостојећег закона, Ј г важио му је молбу његову и препоручио ју Саборском Одбору, а Саборски Од^°Р ЈУ ј е одбио, јер нема засебног мировинског Фонда за умировљење ироФесора. Павао Кречаревић морао је усљед тога служити и даље до своје смрти. Главни школски реФерент, нокојнн др. ђорђе Патошевић, умрво је, као што нам је свима познато године 1887. Иза њега оетада је удовица, која