Školski list

ниЈем часу, погине Јунак, који Је читаву Једпу воЈСку вредио, још је годемији губитак, када му у најнужније доба смрт уграби умнога јунака, који је вредио читаву једну књижевност. Или зар има и једнога поља на коме се Мита Петровић најсјајним успехом није истакао? Има-ли књиге у којој не лежи закопано благо његова знања ? Зар „Српскп Летопис" и „Глас српске краљевске Академије" нису триумФални луци књижевничке му славе? Сада су на тим славолуцима истакнуте црне заставе! Име, које је светлило међу првацима књижевним, заоквирено је црним оквиром. Нашу школу задесио је тешки удар, јер јој се сруши, понајјачи стуб; наша се књижевност зави у црно, јер изгуби најревнија раденика, наука изгуби најспремнија стручњака, а наш народ изгуби сина, који је свој род жарко љубио. Но коли ће, да измери дубину, тек оне несреће, кбја, му задеси тужну породицу, што у њому изгуби све! Ова је слика тако страшна, да је судбина још за живота покојникова, дух његов застрла црном копреном, само да ту слику не предвиди. Занесен за науком и општим човечанским идеалима, радио си ти врли покојниче за друге све, а за себе ништа; прегао си, да роду и школи створиш што боље прилике а своје си занемарно; у тежњи, да друге што већма умно обогатиш, себе си трошио, као што свећа светлећи другом, себе сагорева. Па баш у том самопрегоревању и огледа се твоја величина. У забораву на своју личну корист, за љубав општој користи, огледа се твоја поштена душа, као дно морско, посуто бисер врлинама, којима се- дивимо. Па је ли нужно, да се подајемо очајној тузи, као да смо те, на веки изгубили и да те више никад нећемо наћи ? Престаје ли баш одиста свака веза с тобом и ако ниси више телом међу нама ? Је-ли Мита Петровић био — оно слабачко тело, или је Мита Петровић био онај неуморни стваралачки дух, који је толика ремек-дела сачинио ? Кад си био дух за живота, није те могла ни смрт уништити, јер она само тело у прах раствара, а дух, он је вечито жив. Но духу је место на небу, а телу у земљи. Па пре но што се отворе мрачне двери, које растављају онај свет од овога, а које се затварају нсиред живих телесних створова, —