Školski list

— 22 —

поолушност извор свију врлина. Привикавајмо их, да буду вредни и штедљиви, смерни и искрени и својим доброчинитељима захвални; да истину зборе и право да творе, а више свега да преблагога Бога љубе, да се њему моле и да у њега тврду веру и уздање имају. Само онда, ако будемо у срца своје млађане узданице ове врлине брижљиво укорењивали и њима их очеличили, моћи ћемо мирне душе и светла образа рећи, да смо своју родитељску дужност савестно извршили, и оној великој задаћи, коју родитељи у погледу васиитавања своје деце имају, у пуном смислу одговорили. Тако радећи положићемо чврст темељ срећи и будућности подмладка у народа свога, а и нама самима биће то на корист и на радост, на дику и понос. Омилимо деци својој књигу, а нарочито српску и црквену, из које ће она научити све оно, што је добро, лепо и племенито, која ће их бодрити и соколити и од странпутице чувати ; која ће им бити кажипут к срећи и оној мети, којој сваки Србин треба да тежи. Не мислимо, као што на жалост многи држе, да је знање и наука само научењацима потребна, већ будимо тврда уверења, да је она свакоме човеку без разлике сталежа и занимања нужна. Предајмо им у аманет славље светосавско и све наше најдраже светиње онако чисте и светле, какове смо и ми од наших дичних ирадедова иримили наиме: свету веру православну и поносно име српско. Тиме ћемо показати, да смо ревни посљедоватељи св. Саве, који је цео свој живот цркви, школи и народној нросвети посветио, који је сво своје благо на олтар среће и напредка народа. српског, жртвовао, па с тога и заслужује, да га славимо и хвалимо све дотле, догод Србин живео буде. Говорио у Купинову на св. Саву 1892. Теодор ПаниЂ, учитељ и школски управитељ. Опроштајна реч при опелу проФесора I Н Т Е ПЕТРОБИТ1Л у име његових ученика и ученица у св. Тјурђевском храму Сомборском 20. Децембра 1891. говорена. Тужни зборе! И опет једна сјајна звезда паде с неба, и опет се угаси једно светило, једна луч за навек; угаси се светило,