Školski list

1 ф . 50 новчића, а за Србију 4 динара. Учитељи оа малом платом, као и богослови и прииравници, добијају лист у вола цене. Дописи и предплата шаљу се : Уредништву „Школског Листа" у Сомбор. Бр. 3. У Сомбору 15. Марта 1892. Год. XXIV.

ПРЕД РЕВИЗИЈОШ ШКОЛСШ КМГА У ХРБАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ. Шкојгским законом од год. 1874. иретворише се до мадо све сриске школе у Хрватској у Славонији у такозване комуналне, где је највише осетило ударца сриство, односно млађи нараштај српскога живља. 0 истом ударцу нсћу да сиомињем иолитички смјер, него морални ударац где су се српска мезимчад отуђивала од свега онога што је српство светињом на земљи држало. Књиге ио којима се још и данас у комуналним школама ради, може се правом рећи да изобилију поучним градивом; али још се такови израза у њима налази, да само Хрвати може бити разумију а српски народ особито у Славонији и Срему нарочито учитељи морају их трашити по разним рјечницима да могу деци смисао дотичне изреке разтумачити. Приликом једне учитељске скупштине чух од председника у његову предговору као педагога ове речи : „Школа је расадник народне нросвете и као такова може само у рукама државе напредовати, ако се хоће да са осталим народима раме уз раме напредујемо." Ако је тако и каже се да се неда порећи да није тако, онда дотична држава морала би обзир узети на све постојеће конФесије у њеном подручју, па да збиља получимо цел просветну са другим просвећеним државама. Основом новога школског закона од 31. листопада 1888. и новом научном основом држим да ће с$ и све школске књиге за овдашње обће народне школе промјенути, те сам предузео да у овом цјењеном педагошком листу ставим на срце позваним органима и многобројни живаљ српскога народа, који би требао да у иовјестничким комадима заузима простор из своје историје с иравом као и браћа Хрвати. Надаље да се у колико је могуће обзир узме на изразе које могу оба народа разумјети.