Školski list

са својим пријатељима тамошњпм озбиљно саветоватио организацији целокупне наставе у Енглезкој, али немири који у то време букнуше у Енглеској, спрече му посао и он наскоро остави Енглеску па преко Холандије дође у Шведску године 1642. Богати Холандез Лудовик де Геер у Амстердаму био је прнјатељ Амоса Коменскога и пружао је њему и Чешко Моравској бра1ш обилату материјалну номоћ. Син овога штедрог и човекољубивог богатирца Лаврентије продужио је отчинско доброчпнство ирема Чешко Моравској браћи п остао веран пријатељ н заштитник Коменскога све до смрти његове. У ШтокхОлму примио је Коменскога веома усрдно славни канцелар Шведски Аксел ди Оксенштијерна, којега називаху „Северним Орлом". С њиме се договарао Коменски о уређењу наставе у Шведској и но мудрим предлозима Коменсковим настава је у тој земљи организована на велико благо н напредак тамошњега народа. Године 1648. вратн се Коменскн у Лесно где га јединоверци њевовн изберу за својега Еинскона. У ово време напише Коменски иово методичну књигу за изучавање страних језика под насловом : „КоуЈ821ша Нп^иагит теЉосКгз". Године 1648. закључи се знаменити „ВестФалски мир", са којнм се оконча дуготрајни и грознн тридесетогодпшњи рат. У то време писао је Коменскн знамениту своју носланицу кнезовима Немачкнм у којој између осталога вели : „Кнезови Немачки, ви сге за време овога рата веома много порушили. Сад треба ви сами да својски много изнова градите. Ви треба да оштећене земље подиомогнете и упроиашћене градове п народе подижете, да могу доћи к себи да могу на миру живити и одржати се п напредовати ; вн треба да дижете школе и шприте морал и просвету народу у духу хришканском, а особито сте Ви дужнн, да Чешки народ, који је у овом рату највпше пострадао и тако рећи сасвим пропао, својскп у своје закриље узмете, да га подпомогнете н морално и материјално, н да народној цркви Чешкој, Чешко-Моравској браћи законом ујамчите стободу савести а бегунцима Чешким нзрадите слободан иовратак у драгу им отаџбину". Тако је писао, тако је молио Немачке кнезове и Шведску господу велики човекољубац Јан Амос Коменски. Али његово топло заузимање беше „глас вапијукега у пустињи." У актима ВестФалскога мира ни спомена није учињено о Чешко-моравској браћи, са чега се по том у својим писмима горко јадао Коменски и на Немачке кнезове н на силнога Шведс-ког канцелара Оксенштијерну.