Školski list

— 57

Жига Ракодпје, велики војвода Ердељеки и господар великог дела источне Угарске, нозове Коменскога године 16-50. да новоосновану велику школу у Шарош Иатаку организује. Овоме позпву достојно се одазове ТСоменски. Он дође у Шарош-Патак и проведе ту четири годнне, за које време ојајно изведе устројство знамените колегије тамошње и пропише наставне основе за све више, средње и основне школе у држави Ракоцијевој. То устројство школско одржало се међу сљедбеницпма реФорматске цркве у Угарској све до најновијега времена н моћно је ушшвисало на образовање народа мађарског и на развитак књижевноети мађарске. За времс бавлења свога у Шарош-Иатаку написао је Коменски знаменито своје доло „Свет у сликама" (ОгМб рЈсћгз), које је дело у Пирнбергу тек године 1657. са сходним бакарорезима на свет изишло. Ово је дело било прво упутство за очигледну наставу, и примљено је у свима учитељским круговима тако лепо, да се всћ иоеле две године морало друго поправљено издање ове књиге приредити. Међу тим Коменски године 1654. врати се у Лесно, где је још две године ировео као Епископ своје браће, тешећи их у невољи њиховој и ободравајући их на истрајност и ностојансгво у вери. Но кад у пролеће 1656. охоли Нољаци снале Лесно и опљачкају на најсуровији начин овај град, тада и Комензки нзгуби поново своју куКу и сво своје имање, пропадне му красна бпблиотека и сви његови разноврстни рукописи, плодови многогодишњега неуморнога труда и умовања његовога. Сад већ више Коменскоме није било овде обстанка. „ т 1ешко моравска браћа растуре се од немила до недрага, свуда гоњени н презирани. Многи се врате натраг у римску цркву, други се придруже протестантима а трећи реФорматима. Најбоље су они прошли, који су у Горњој Угарској сдружили се са Словацима протестанске (Аугсбуршке) вере и под заштитом земаљског закопа Угарског одржали се у грађанској слободи и сачували су у новој верској заједници свој старочешки црквенн језик све до данас. Јан Амос Коменски од свију остављен и гоњен спасе живот свој бегством. Он се склони најпре у Слезкој,, одатле преко Еранденбурга отиде у Хамбург, и напоследку стално се настани у Амстердаму, где је до своје смрти живио бавећи се науком као списатељ и приватни учитељ подномаган од богатих трговаца, којих је децу учио.