Školski list

76 —

ннје практпковао, колико је требало, па је уљегао у своју радионицу, и ту су му били сви халати, али за дуго у почетку са њима није могао употребљавати ни ништа доброга начинити. Одовуда се изводи: да ирактика са искуством све у склад доводи; за то васпитачу као што смо рекли почетком ићн ће посао врло трудно и хрђаво, ради тога као што се видн: треба му вјежбања, треба му искуства и практике, ако мпсли да му се у раду може јасно виђети оно што је најважније а то је техника, и када то иостигне, постигао оно, што је за васнитача велика срећа и облакшица а за васпитаника његова корист и напредак а то је оно нгго се зове практика. (СврнигКе се.)

ВАСПИТАЧЕВ УТИЦАЈ на детиње друштвено понашање и владање. — По дру А. Кишу и дру Ј. Ерегу. Позив детета јесте, да ступн у свет, да онде у додир долази с људима, са својим ближњима и да с њима — раме уз раме — ради како на сопственој, тако п на срећи целога човечансгва. С тога је потребно да га васпитање и на то сиреми. Нема сумње, да из дружења могу како велике врлине, тако и .замашии иороци да иотеку. Оно рађа саучешће, захвалност, иријатељство, услужност, љубав, бол, и узајамну радост, иравдољубље н т. д.; алп не да се нн то порећи, да се њиме не хвата и себичност, освета, злурадост, зсоба, мржња н т. д. Поред свега тога пиак се не може препоручитн, да се дете одстрани од спољњега света ; јер—п кад би смо га сачували за време васпитавања од сваке околности на зло, чим би самостално крочило, спотакло би се, дајући наи узрока, да се бојимо, да Ке по њега оно, што му је непознато, па све — ако је и порок, баш тнм впше — привлачне снаге иматп. Од тпх незгода п невоља — дакле — помоћу осаме не бисмо у стању били, да га заштитимо, а — на против — све оне врлине, што се тек у друштвеном жнвоту развијају, не би се могле присвојити. У осталом — то се и само по себи види, да је човек на друштво упућен. Већ н дете жели другове и та његова заједница не само да ће нове снаге у њему изазвати, него ће такмачење, т. ј. жудња за истицањем на већи степен подићи и оне силе, што их је од пре добило. С тога препоручујемо неговање склоности за