Školski list

— 154 -

И учитељ прихваћа свако за школу способно дете. Чим се упознао с њиме, већ други трећи дан приводи га познању највишег суштаства. И поступно, дете долази до појма о Богу. Учи га за тим Богу се молити. Све то бива уз приповетке о животу и делима спаса човечанског Исуса Христа и онога, што је тзме предходило. Ту се упознају деца понаособ и са св. вером аравославпом. Изуче у главном све основе, после чега би ваљало да постану свесни православни ХрипЉани. Сво то пак учење, како религије, тако и осталих дисциплина школских, траје пуних шест година. И после навршене шесте школске године, односно дванајесте живота, школа би имала да преда питомца свога друштву. Овде би дошло, да се сво из школе изнешено знање у праксу примене, како би од њега и стварне користи било. Али закон је нашао, да би рано било још, да се са навршеном дванајестом годином престане непосредна брига водити о будућем члану друштва људског. И доскочио је томе тиме, што је унео навршену дванајсту годину, као "прво доба школско. Даље пак, стављају питомца под десциплине школске и то до навршене цетнајсте године, узео је као друго доба школско. То доба пак познато је нами под именом „повторна" школа. * Шта је задатак повторне школе? Она треба сва у редовној школи стечена знања да понови и — утврди. Осим тога, повторна школа имала би ту тековину по околностима и да прошири. А пошто се из ње скоро нелосредно у живот ступа, то би она имала више још и да пут покаже, како се у редовној школи стечено знање у праксу примењује. Према томе све, што би у обим њеног наставног плана спадало, одговара и захтеву, да учитељ редовне школе прихвати и — до краја изведе. А то је безсумње и оправдано. Но застанимо мало. Размислимо и дубље још о тврдњи овој. Морамо до^и и до противног мишлења једног. Да се запитамо само: Да ли и религија спада у обим тога наставног плана ? Према значају своме и цељи, коју ваља да постигне, она се свакапо изузети мора. Не мислим да се избаци пз повторне школе. То ми није ни близу у памети. Хоћу само да кажем: не одговара захтеву да је учитељ ирихвати ту и да је негује. Он је са навршеном шестом годином школском, а дванајстом живота детињег своју веронаставничку миснју окончао, и боље да се изразим још — заокружио. Даље нити је позван, нити спреман да буде вероучитељ. А да ме